Home / Предмети / Историја СПЦ са народном историјом

 

 

О ПРЕДМЕТУ

            Историја спада у друштевене науке зато што се бави пручавањем прошлости људског друштва, развојем друштвених односа који су у дугом узрочно-последичном ланцу условили садашње друштвено стање. Проучавањем друштвених збивања у прошлости стичемо знање о узроцима који до њих доводе и последицама који из њих произилазе, те на тај начин учимо како у сличним ситуацијама треба поступати. Историја Српске православне цркве је неодвојива од историје српског народа и зато се изучава као један предмет. Ова историјска наука се бави проучавањем друштвеног, политичког и верског живота српског народа од његове појаве на историјској позорници до данашњег дана. Ради лакшег схватања и научног сагледавања историјских процеса, целокупну историју црквеног живота српског народа обично делимо на пет периода:

  • I период – доба од досељавања Срба на Балканско полуострво до добијања аутокефалности Српске цркве (1219);
  • II период – доба Архиепископије (1219-1346);
  • III период – доба Патријаршије (1346-1766);
  • IV период – доба постојања разједињених црквених области (1766-1920);
  • V период – доба обновљене Српске патријаршије (1920-  ).

            Према плану и програму СА Синода СПЦ прописаним за богословије, овај предмет се изучава у току III, IV и V разреда.

 

ТРЕЋИ РАЗРЕД

Седмични фонд: 2 часа

Предметни наставник: Благоје Рајковић, професор

            У току трећег разреда изучава се први перод, који траје од досељавања Срба на Балканско полуострво до стицања аутокефалности Српске цркве (1219). Ученици се путем овог предмета упознају са црквеним приликама на Балкану пре, за време и после досељавања Срба, затим, са животом Срба у новој постојбини, њиховим прихватањем хришћанске вере, као и дуготрајним политичким, друштвеним и верским дешавањима која су резултирала стварањем српске средњевековне државе и аутокефалне помесне цркве.

            Према наставном програму прописаном од стране СА Синода СПЦ, изучавају се следеће методске јединице, које уједно представљају и испитна питања за ванредне ученике:

Прво полугодиште

  1. Упознавање са предметом; Извори за историју Српске цркве
  2. Појам о историји српског народа и цркве; Подела историје Српске цркве; Покушаји писања историје Српске цркве
  3. Словени: етногенеза, друштвено уређење и привреда
  4. Многобожачка вера и култ старих Словена
  5. Сеоба и подела Словена; Досељавање Словена на Балканско полуострво
  6. Хришћанство на Балкану пре доласка Словена
  7. Живот Словена у новој домовини; Име Србин
  8. Постанак српских држава; Диоклија; Србија – Рашка; Вишеславићи (Властимировићи)
  9. Први покушај покрштавања Срба
  10. Словенска проповед и њен успех; Свети Кирило и Методије
  11. Мисија св. браће у Моравској и Панонској кнежевини
  12. Учвршћивање хришћанства и словенске писмености у Србији; прогон ученика св. Браће из Моравске
  13. Рад ученика св. Браће у Охриду
  14. Самуилово царство и постанак Охридске патријаршије
  15. Постанак Зетске државе; Устанак кнеза Војислава у Зети
  16. Зета – прва српска краљевина; Зета на врхунцу своје моћи

Друго полугодиште

  1. Борба за превласт између Зете и Рашке
  2. Борба Рашке са Византијом; Вукановићи
  3. Духовни живот у првом периоду
  4. Подвижници првог периода
  5. Стварање велике српске средњовековне државе; Стефан Немања
  6. Верска политика Стефана немање; Немањине задужбине
  7. Немањина борба за чистоту православља
  8. Свети Сава
  9. Босански бан Кулин и проблем богумилства
  10. Одступање Стефана Немање са престола, његово монашење и одлазак у Свету Гору
  11. Подизање манастира Хиландара
  12. Смрт Симеона Немање и његово проглашење за светитеља
  13. Стефан Немањић; Сукоб између Стефана и Вукана
  14. Рад Светог Саве у Србији од 1207. до 1217. године
  15. Општи значај Стефана Немање и Светог Саве
  16. Политичке прилике на Балкану после четвртог крсташког рата; пад Цариграда и подела Византије

 

Уџбеник:

 

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

Седмични фонд: 3 часа

Предметни наставник: Драган Радоман, професор

У току четвртог разреда изучавајау се други и трећи период историје СПЦ, тј. доба Архоепископије и доба Патријаршије, који скупа трају од 1219. до 1766. године.

Према наставном програму прописаном од стране СА Синода СПЦ, изучавају се следеће методске јединице, које уједно представљају и испитна питања за ванредне ученике:

Прво полугодиште

  1. Оријентација Стефанове спољне политике према Риму и добијање краљевске круне
  2. Рад Стефана Првовенчаног и Светог Саве на добијању самосталности Српске цркве. Политичке и црквене прилике у Византији и на Балкану у време одласка Светог Саве у Никеју 1219.год. Добијање самосталности Српске цркве и њена садржина
  3. Свети Сава – први Српски архиепископ и његов рад на организацији Српске Архиепископије. Однос Охридске Архиепископије према самосталности Српске Цркве
  4. Поклоничка путовања Светог Саве у Свету Земљу, Његова смрт и општи значај. Култ Светог Саве у нашем народу
  5. Утицај Светог Саве на Његове наследнике од Арсенија Сремца до Никодима
  6. Политичке прилике у Србији од Стефана Првовенчаног до краља Уроша.. Задужбине Стефана Првовенчаног и Његових синова , краљева Радослава и Владислава
  7. Политичке прилике у Србији од краља Уроша I до краља Милутина; Краљ Урош и његови односи са Византијом, Дубровником и Угарском. Долазак на престо Драгутина, Дежевски уговор. Задужбине краљева Уроша I, Драгутина и краљице Јелене
  8. Краљ Милутин и Његово доба . Сукоб између браће. Задужбинарство краља Милутина. Краљ Милутин и Хиландар
  9. Свети архиепископи Никодим и Данило II; Њихов књижевни рад и утицај на политички живот у Србији
  10. Борбе око престола после Милутинове смрти. Краљ Стефан Дечански : битка на Велбужду, сукоб Стефана и сина Душана ; Стефаново збацивање са престола и Његово задужбинарство
  11. Цар Душан и Његово доба Први успеси краља Душана и почетак успона српске државе. Сабор у Скопљу, проглашење Патријаршије и крунисање Душана за цара 1346; каноничност овог чина. Доношење Законика и задужбинарски рад Душанов. Цар Душан и Хиландар
  12. Реакција Цариградске патријаршије на одлуку сабора у Скопљу. Бацање анатеме на Душана и патријарха Јоаникија, каснији покушај скидања анатеме
  13. Долазак Османлија на Балкан; Душанови покушаји да спречи њихово надирање и изненадна смрт. Значај владавине цара Душана
  14. Цар Урош и распад српске државе ; Односи Цара Уроша и његовог стрица Симеона, слабљење централне власти и одвајање Епира и Тесалије, распад државе и њене последице
  15. Привреда и друштво средњовековне Србије
  16. Патријарх Сава IV и Његово доба: покушај цариградског патријарха Калиста да се постигне измирење са Српском црквом, Деспот Јован Угљеша и његово измирење са Цариградском партијаршијом
  17. Краљ Вукашин и Деспот Јован Угљеша. Маричка битка и крај српског царства.. Краљ Марко (Краљевић Марко)
  18. Свети кнез Лазар и Његово доба : Акција светогорских монаха код кнеза Лазара у циљу измирења са Цариградском патријаршијом ; коначно измирење и смрт патријарха Саве IV
  19. Црквене и политичке прилике после смрти патријарха Саве IV : тешкоће око избора новог патријарха; Патријарх Јефрем и његово управљање Црквом
  20. Кнез Лазар, најистакнутији српски обласни господар и његов савез са босанским баном Твртком против Николе Алтомановића. Косовска битка и њене последице по Цркву и државу ; Патријарх Спиридон
  21. Црква као носилац народног јединства у Србији : кнегиња Милица и подизање Љубостиње; Косовска етика и косовски циклус епских песама
  22. Деспот Стефан Лазаревић и његово доба : битке на Ровинама, код Никопоља и Ангоре; односи деспота Стефана са Византијом и Угарском и покушај склапања савеза за борбу против Турака; Деспотова смрт -политички и културни успон Србије Стефана Високог, језичка реформа, ресавска школа,књижевност, задужбинарство Деспота Стефана и нови стил у грађевинарству (српско – византијски); Патријарси: Данило III, Сава V, Кирил и Никон
  23. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба : деспотови односи са Угарском и Турцима, Зидање Смедерева, Први пад и обнова Деспотовине : Деспотов став према Флорентинској унији ; књижевна делатност у Деспотовини ; Патријарх Арсеније II и преношење седишта српског патријарха из Жиче у Пећ

Друго полугодиште

  1. Турска освајања српских држава : Коначни пад српске Деспотовине ; Пад Босне ; Пад Херцеговине ; Пад Зете ; – Осврт на питање „Цркве босанске“, однос Православља и Римокатолицизма у Босни, Херцеговини и Зети
  2. Привремено гашење Српске Патријаршије:уплитање Охридске Архиепископије у послове Српске Патријаршије, сабор у Охриду и његове одлуке ; Митрополит Павле и његов отпор уплитању Охридске Архиепископије
  3. Патријарх Макарије Соколовић и обнова Српске Патријаршије : политишке прилике у Турској Царевини и значај Мехмед-паше Соколовића за живот Српске Цркве и народа, Организација Патријаршије и њене границе; Макаријеви наследници и њихова политика
  4. Патријарх Јован Кантул и његово доба : устанци у Србији, Банату и Херцеговини против Турака ; Култ Светог Саве и спаљивање Његових моштију
  5. Патријарх Пајсије Јањевац
  6. Патријарси Гаврило и Максим
  7. Патријарх Арсеније III Црнојевић : политичке прилике у његово време, Бечки рат и Велика сеоба Срба; Арсенијев рад на консолидацији Цркве после Сеобе и борба против унијатске пропаганде; оснивање Крушедолске митрополије и Арсенијева смрт
  8. Патријарх Калиник и урећење односа са Крушедолском митрополијом у Аустрији (давање аутономије)
  9. Патријарх Арсеније IV Шакабенда и нова сеоба Срба : тешкоће Српске патријаршије после нове сеобе и последњи Србин патријарх у Пећи , Василије Бркић; Рад патријарха Арсенија IV у Аустрији
  10. Патријарх Калиник II: гашење и потчињење Пећке Патријаршије Цариградској; Укидање Охридске Архиепископије
  11. Монаштво и манастири код Срба у периоду Патријаршије и сеоба : облици монашког живота; типици; манастири као духовни, политички и културни центри
  12. Подвижници овог периода: Синаити, Петар Коришки, Јоаникије Девички и други
  13. Манастир Хиландар и његов значај за Српску Цркву, државу и културу
  14. Државно урећење и управа у средњевековној Србији : држава, владар и двор, сабори, војска, законодавство, судство, новац, грбови
  15. Друштвено уређење(сталежи): велика и мала властела, неплемићко становништво, нестајање сталешких разлика под турском влашћу
  16. Српска књижевност у средњем веку : књижевни центри и правци; најистакнутији књижевници – Доментијан, Теодосије, Данило II и његови настављачи; штампарије
  17. Српско грађевинарство и ликовна уметност у средњем веку : архитектонски стилови, фреско-сликарство, вајарство, дуборез, вез , примењена уметност
  18. Покрајинске цркве – Карловачка митпрополија. Српски народ северно од Саве и Дунава од најстаријих времена до оснивања Крушедолске митрополије до пада и после пада Деспотовине( 1459), српска деспотовина у Угарској, нове миграције становништва; Цркве и манастири у овом периоду
  19. Црквене прилике северно од Саве и Дунава до оснивања Крушедолске митрополије у оквиру Пећке патријаршије ; епархије и духовни живот на овом простору
  20. Карловачки митрополити од Исаије Ђаковића до митрополита Павла Ненадовића (крушедолски, карловачки и београдско-карловачки)
  21. Карловачки митрополити у време царице Марије Терезије и Њихова борба за очување верских повластица (Павле Ненадовић, Јован Ћорђевић и Вићентије Јовановић-Видак)
  22. Верска политика цара Јосифа II и време Митрополита Стефана Стратимировића
  23. Патријарх Јосиф Рајачић и његово доба
  24. Карловачка митрополија за време патријараха Самуила Маширевића, Прокопија Ивачковића и Германа Анђелића
  25. Карловачка митрополија од времена патријарха Георгија Бранковића до краја Првог светског рата , уједињења и васпостављања Српске патријаршије

Уџбеник: 

ПЕТИ РАЗРЕД

Седмични фонд: 3 часа

Предметни наставник: Драган Радоман, професор

У току петог разреда изучавају се четврти и пети период историје СПЦ, тј. од 1766. до данас (од периода постојања црквених области до наших дана).

Према наставном програму прописаном од стране СА Синода СПЦ, изучавају се следеће методске јединице, које уједно представљају и испитна питања за ванредне ученике:

Прво полугодиште:

  1. Покрајинске цркве – Београдска митрополија Црква у Србији под управом Цариградске патријаршије; београдски митрополи Дионисије Папазоглу, Методије и Леонтије Ламбровић
  2. Стање у Србији пред Први српски устанак, Дахије и њихова управа, Сеча кнезова и почетак устанка, Битке на Иванковпу , Мишару и Делиграду; Ичков мир
  3. Савез са Русијом и наставак борбе ; Битка на Чегру; Букуречки мир ; Пропаст Карађорђеве Србије; Уређење Карађорђеве Србије : Совјет, Скупштина, Карађорђева црквена политика
  4. Стање у Србији после пропасти Првог српског устанка : Хаџи Проданова буна и Таковски устанак ; Прва владавина кнеза Милоша и Михаила
  5. Добијање црквене самоуправе ; Митрополити Мелентије Павловић и Петар Јовановић
  6. Сретењски устав и уставобранитељи ; Владавина Александра Карађорђевића; Светоандрејска скупштина и повратак Обреновића, Милоша и Михаила
  7. Митрополит Михаило Јовановић и Његово доба
  8. Владавина кнеза Михаила Обреновића : унутрашња политика, добијање тврђава и одлазак турских гарнизона, спољна политика („Начертаније“)
  9. Владавина кнеза (краља) Милана Обреновића, Сукоб са Црквом, Превазилажење сукоба и краљ Александар Обреновић
  10. Краљ Петар I Карађорђевић ; царински рат, младотурска револуција, анексија Босне и Херцеговине, балкански ратови; Београдски митрополити Инокентије и Димитрије
  11. Покрајинскске цркве Цетињска митрополцја Политичке и црквене прилике у Црној Гори после њеног пада под Турке; Њене везе са Русијом ; Борбе са Турцима и споразум са Млетачком (1717) око успоставе гувернадурства; владике Данило, Сава и Василије Петровић; Шћепан Мали
  12. Свети Петар I Петровић Његош и његово доба
  13. Митрополит Петар II Петровић Његош ; Престанак „теократске“ власти у Црној Гори ; кнез Данило Петровић, Митрополити Никанор Ивановић, Иларион Рогановић и Митрофан Бан
  14. Краљ Никола Петровић; херцеговачки устанак, рат Србије , Црне Горе и Русије против Турске 1876 ; Санстефански мир и Берлински конгрес
  15. Покрајинске цркве – Српска црква у Босни и ХерцеговиниНародни и црквени живот у Босни и Херцеговини до Аустријске окупације 1878 године; Православна цркава у Босни и Херцеговини под управом Цариградске патријаршије
  16. Митрополити Сава Косановић, Георгије Никилајевић, Николај Мандић, Серафим Перовић и Евгеније Летица
  17.  Покрајинске цркве – Српска црква у Далмацији Кратак пресек насељавања Срба у Далмацији ; Положај Православне цркве за време  Млетачке  и   Француске   власти,  рад  епископа  Василија,  Никодима Бусовића, Саватија и Стефана Љубибратића и Симеона Кончаревића ; епископ Венедикт Краљевић и унијатска пропаганда у Далмацији
  18.  Старање Карловачке митрополије за Православне Србе у Далмациј(1828-1874); рад епископа Јосифа Рајачића, Јеротеја Мутибатића, Др.Стефана Кнежевића и Др.Никодима Милаша ; оснивање Бококоторске епархије и Буковинско-далматинске митрополије
  19.  Политичке и црквене прилике у Старој и Јужној Србији ; спор Бугара и Цариградске патријаршије и стварање бугарског егзархата
  20. Прилике пред Први светски рат ; Сарајевски атентат, напад Аустроугарске на Србију 1914, Окупација Србије и Црне Горе 1915 и повлачење преко Албаније, формирање солунског фронта
  21.  Пораз централних сила и настанак краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
  22. Краљ Александар Карађорђевић ; Његова спољна политика, атентат и последице истог

Друго полугодиште:

  1. Уједињење покрајинских Цркава и обнова Српске патријаршије ; избор првог Патријарха – Димитрија Павловића
  2. Организација и унутрашњи живот обновљене Патријаршије ; Закон о Цркви и Устав СПЦ
  3. Организација црквеног живота у дијаспори и мисионараска делатност
  4. Патријарх Варнава Росић и његово доба ; Конкордатска криза
  5. Помирење са Владом и избор Патријарха Гаврила Дожића
  6. Црквени и духовни живот у Српској Православној Цркви између два светска рата; богословље и црквена просвета; допринос руске емиграције развоју богословља и монаштва код Срба
  7. Нова духовна струјања и појава лаичких покрета у Цркви ; богомољачки покрет и допринос Владике Николаја Велимировића његовој интеграцији у живот Цркве
  8. СПЦ пред избијање Другог светског рата ; однос Цркве према Тројном пакту
  9. СПЦ за време Другог светског рата; стање у окупираној Србији
  10. СПЦ за време Другог светског рата ; стање у тзв. НДХ
  11. СПЦ за време Другог светског рата; стање у окупираној Црној Гори, Старој и Јужној Србији
  12. Митрополит Јосиф Цвијовић и његова улога у време окупације ; однос нових -комунистичких власти према њему
  13. Политичке и црквене прилике после Другог светског рата ; успостављање комунистичке власти, укидање монархије ; нова страдања под комунистичком влашћу : прогони и хапшења, одузимање црквене имовине
  14. Повратак Патријарха Гаврила у земљу и почетак консолидације црквеног живота
  15. Тешкоће у животу Цркве услед притисака државних власти да разбију јединство СПЦ ; почеци расколничког покрета у Републици Македонији, формирање тзв. Свештеничког удружења; укидање катихетске наставе у школама, избацивање Богословског факултета са Универзитета, општа атеизација друштва
  16. Патријарх Викентије Проданов и његово доба
  17. Генеза црквеног раскола у Македонији – настанак, давање аутономије 1958.год. и неканонско проглашење аутокефалије 1967.год.
  18. Патријарх Герман Ђорић и његово доба; црквени живот у дијаспори и настанак раскола 1963.гог. (тзв.амерички раскол)
  19. Патријарх Павле – превазилажење раскола у дијаспори и заједничка Св.Литургија на Сретење 1992.год.

Уџбеник: 

Корисна литература: