[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/11201202[/picasa]
[audio:http://www.svetigora.com/audio/download/10170/14.03.2012_ZAPISI_Mitropolit_Skadar.mp3″ text=“Извјештај Радио Светигоре – Бесједа Митрополита Амфилохија“]
ЦЕТИЊЕ, 11.март 2012.г., На празник Светог Прокопија Декаполита, и у другу недељу часног поста када Црква Божија прославља успомену на Светог Григорија Паламу, Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски г.Амфилохије служио је Свету Архијерејску литургију у Цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра, поводом четрдесетодневног помена блаженог спомена Алексеја и Ане Мишченко из Скадра. Митрополиту Амфилохију саслуживали су протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, шеф кабинета високопреосвештеног Митрополита, Ректор Цетињске Богословије и парох цетињски протојереј-ставрофор Гојко Перовић, парох будвански и професор цетињске богословије мр Арсеније Радовић, свештеник Александар-Саша Ђурђевић, парох у Каракасу у Венецуели из епархије буеносајрејске и јужноамеричке и ђакон Игор Балабан. За пјевницом су били ученици цетињске богословије са својим професором црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.
Након прочитаног Јеванђеља сабраним вјерницима се обратио Митрополит Амфилохије подсјетивши на данашњу недељу Светог Григорија Паламе и на његову улогу у животу Цркве Христове. Митрополит је посјетио и на ријечи светог пророка Божијег које понављамо и спомињемо увијек у Цркви „уста моја говориће мудрост а знање и разум срца мога је наука коју имам и коју посједујем“. Та премудрост није пролазна , него вјечна и непролазна, таква мудрост и такво знање је она мудрост коју Црква носи и сведочи кроз вјекове, и без ње нема живота на земљи. Митрополит је подсјетио да је један од свједока који је проповиједао и који се дотакао те божанске мудрости био и Свети Григорије Палама, који је одрастао на царском цариградском двору заједно са царем Адроником и отишао са 17 година на Свету Гору, упоредивши га са светим Савом српским равноапостолним, који се непрекидно молио ријечима „Господе просвијетли таму моју“. „Он је био један од учитеља и проповједника божанске свјетлости и мудрости, и све што је учио и писао управо је о тој свјетлости која је пројављена на гори таворској“. Посјетио је да су и ученици Светог Григорија Паламе са Свете Горе ходили не само по данашњој Грчкој, него и по Албанији, Бугарској, Зети, Румунији, Русији, Италији и данас ће се свуда наћи манастири који су основали ученици и следбеници Светог Григорија Паламе. Један од његових ученика је био и равноапостолни Косма Етолски просветитељ Албаније. Много је њих који су проповиједали то свето учење исихастичко које је обновило духовно биће народа на Балкану и који и данас обнавља цркву православну и оне који њој припадају. У другом дијелу бесједе Митрополит је сабраним хришћанима рекао и посјетио да и данашњи помен блаженог спомена Алексеја и Ане Мишченко који су се духовно у свом животу дотакли те божанске мудрости и свјетлости и обасјали се њоме показује ту снагу преображења. Указао је на дубоку и свету вјеру Алексеја и Ане, присјетивши се и дана када је први пут дошао да служи у Скадар 1992 године у тадашњем биоскопу јер су храмови били порушени, и једини који је знао поредак и који му је помогао око тог светог чина управо је био покојни Алексеј Мишченко. Он је био човјек дубоке и свете вјере и љубави према свима и заиста се њега дотакла та истина да су уста његова говорила мудрост и да је живио у страху Господњем.
У току Литургије велики број сабраних вјерника приступило је светој тајни причешћа.
Након литургије Митрополит Амфилохије је на скадарском гробљу одржао четрдесетодневни помен блаженог спомена Алексеју и Ани. Парастосу су присустовали поред свештенста из Митрополије црногорско-приморске и епархије јужноамеричке и свештеници из Албанске православне Цркве Александар и Никола Петани, пароси скадарски и велики број рођака, комшија и пријатеља породице Мишченко. У име Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња помену су присустовали господа професори Ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић, јереј мр Арсеније Радовић, ђакон Павле Љешковић, проф.др Здравко Кривокапић, проф. Слобо Станишић, проф. Благоје Рајковић, проф. Драган Радоман и Александар Вујовић и економ Зоран Мартиновић. Помену су присустовали и савјетник предсједника републике Србије г.Млађан Ђорђевић са сарадницима, амбасадор Републике Србије у Тирани г.Зорић са сарадницима, вјерници из Скадра, Цетиња, Будве.
У бесједи на гробљу након парастоса Митрополит је посјетио на личности Алексеја и Ану које је Господ изабрао и примио у своја њедра ових дана. „Господ их је благословио светим браком, и ако су требали да прославе своју златну свадбу, по Божијој промисли прославиће је на небесима заједно. Њих двоје су носисли свој крст, и крст свог народа, своје отаджбине коју су бескрајно вољели. Алексејева врлина није била само у томе да је волио само свој народ, своју земљу и руски народ, него је подједнако волио и мјесто гдје се родио у црној Гори, као и ово мјесто Скадар, и ову земљу у којој је са својом супругом Аном провео задњих 50-60 година. истакао је митрополит. „Брат Алексеј је човјек дубоке вјере православне . У временима гоњења Цркве Христове у Албанији и шире на Балкану и у његовој отаджбини руској чувао је ту вјеру у вријеме Енвера Ходже који је је прогласио уништење свих цркава и вјерских заједница. Сјећам се када је брат Алексеј први пут крочио на тло вољене му земље руске, како је клекао и љубио своју руску земљу. Тада је и донио један прегршт земље руске која му је по његовој жељи и стављена на његове груди. У том и таквом времену је Алексеј са својој честитом супругом Аном у свом срцу и у свом дому увијек славио име Божије, и преносио је на своју дјецу, своју породицу, своје унуке. Господ га је призвао са својом супругом, да и кроз смрт и у смрти посвједоче своју узајамну и брачну љубав. И када се Ана упокојила , заједно са њом после три дана отишао је и Алексеј да би златну свадбу славили на небесима. Њихов примјер је примјер свима нама, примјер њиховог светог живота, њихове врлине и вјере православне и љубави са којом су подједнако вољели и своју породицу и своју отаджбину и све људе око себе. Зато сам увјерен да им је Господ већ рекао оне свете ријечи „слуге добре у маломе сте ми били вјерни , уђите у радост Господа свога“ истакао је Митрополит Амфилохије у у надгробном слову покојним Алексеју и Ани Мишченко. Након помена митрополит Амфилохије са сарадницима и гостима присустовао и ручку који је породица покојника приредила у спомен на блаженог спомена Алексеја и Ане Мишченко. Нека свеблаги Господ упокоји слуге своје Алексеја и Ану и подари им рајско насеље. Амин Боже.
Leave a Reply
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.