У суботу, 31. марта 2012. године, у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, под предсједништвом Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, одржана је сједница Комисије за унапређење црквене просвјете Светог архијерејског сабора СПЦ, у којој су учешће узели Епископ далматински Г. Фотије, Епископ рашко-призренски Г. Теодосије, ректори Богословија СПЦ у пратњи професора и секретара, протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, као и ђакон Борислав Петрић, секретар Комисије. Домаћин сабрања, Епископ сремски Г. Василије, поздравио је све учеснике и присуствовао раду сједнице.

У име Богословије Светог Петра Цетињског сједници су присустовали ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић и секретар и професор г. Благоје Рајковић.

Теме које су доминирале на овом састанку везане су за унапређење унутрашњег живота и рада у самим богословијама. Расправљало се о Правилнику о животу и владању ученика у интернату Богословија, ревидирани су наставни планови и програми из појединих предмета, а као врло битна тема разматрано је питање редовног финансирања запослених у богословијама.

Због интезивирања дјелатности на пољу црквене просвјете, ова Комисија се у неколико наврата састајала у последње три године у разним богословијама као и у Двору Српске Патријаршије, што је резултирало бројним одлукама и иницијативама које воде ка уређенијем и садржајнијем животу у богословијама. Донијета је нова Уредба о богословијама, обједињени су и усвојени наставни планови и програми за петогодишњу Богословију, а разматрана су и питања око акредитације Богословија у средњошколски образовни систем Републике Србије, стручности кадра и штампања уџбеника. Презентована је идеја о јединственом концепту црквене просвјете и бољој сарадњи високошколских образовних установа Српске православне цркве, као и о потреби оснивања православних гимназија,   а такође је урађено рјешење о унапређењу вођења администрације употребом електронске базе података у Богословијама. Посебно је наглашено питање снажнијег ангажовања Цркве на пољу реализације вјерске наставе. Увидом у поменуту проблематику, уочава се брига Српске цркве о просвјети, која се, чувајући аутономију својих богословских школа и његујући предањски дух у образовању свог кадра, суочава са савременим изазовима из области образовања, и тражи потенцијал да на те изазове на најбољи начин пружи одговор.