РЕКТОР И ПРОФЕСОРИ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ УЧЕСТВОВАЛИ НА ОКРУГЛОМ СТОЛУ „СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ У ЊЕГОВОМ И НАШЕМ ВРЕМЕНУ“

Ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј Благоје Рајковић и професор Богословије Александар Вујовић, узели су учешћа на Округлом столу „Свети Јустин Ћелијски у његовом и нашем времену“ у оквиру Четвртих дана „Митрополита Амфилохија“ у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици у понедељак 28. октобра 2024. године.

Округли сто одржан је поводом 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса моштију аве Јустина. Овај научни скуп окупио је низ најзначајнијих домаћих и регионалних аутора, универзитетских професора, књижевника који ће свако из свог угла освијетлити лик и дјело Преподобног оца Јустина.

Скуп је отворио Његово високопреосвештенство, Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је имао уводно излагање. Преосвећени Владика је казао да је огромна и епохална улога оца Јустина у животу наше Цркве.

Ректор и професор Цетињске богословије наступили су у трећој сесији, којом је пресједавао протојереј Слободан Лукић.

Ректор протојереј Благоје Рајковић говорио је на тему „О. Јустин Поповић – професор богословија Српске православне цркве“.

Он је између осталог казао да кроз рад оца Јустина као предавача у богословијама СПЦ, и као професора и као васпитача провијава принцип Јеванђелски: „Још од почетка свог ангажовања у Богословији о са својим пријатељима и колегама, оснива часопис који се зове Хришћански живот који је излазио до 1927.

Отац Јустин је као енгелски ђак, провео четири године на Окфорду. И зато је добро упознао и  тај западни свијет као што је упознао и Грчку и Русију. Увијек је наглашавао да се не поводимо за Духом овог времена. У то кријеме кренуо је да продире у Цркву један дух модернизма. Јављали су се и опоненти који су критиковали његове ставове. То се може пратити кроз црквену периодику.

Као васпитач отац Јустин је све мјерио Јеванђељем Христовим што се може видјети и кроз неке извјештаје које је слао“, поручио је ректор Богословије отац Благоје.

Професор Александар Вујовић излагао је на тему „Слика преподобног Јустина, великог тумача Светог писма Новог Завјета и писца и преводиоца Житија светих“, истакавши да је Преподобни Јустин Ћелијски поред бројних својих дарова од Бога му даним познат као богонадахнути пороповједник и светоотачки тумач Светог Писма, поготову Светог Писма Новог Завјета.

„Он је превео и протумачио скоро све књиге Новог Завјета. Са Живом Ријечју Божијом и он се сусрео још као млади богослов и од тада се од ње није раздвајао, него се увијек надахњивао и оно је постало насушна храна. Слушање, читање и изучавање и тумачење Светог Писма за њега је, можемо рећи, било, животно дјело. По свједочанству Владике Атанасија, једном је о. Јустин подучио своје ученике „Шта значи бити православни богослов? – Он је одговорио – Значи: тумачити Свето Писмо кроз Свете Оце, притом подражавајући њиховом животу“. Такав је, дакле био и отац Јустин и он је тумачио Свето Писмо следујући Светим оцима и учитељима Цркве, и записаће „Прво треба доживети па разумети, па тумачити“, настављајући „Твори да би разумео – то је основно правило православне егзегезе“. За правилно тумачење Светог Писма потребно је благодатно просветљење.

У великом богословском опусу Оца Јустина, незаменљиво мјесто заузимају његова дјела посвећена изучавању живота и подвига светих Божијих људи. Плод његововог животног рада на том пољу види се у дјелу „Житија Светих“, која су објављена у 12 томова. Отац Јустин није први у српском народу који је састављао и писао Житија Светих, али је међу првима који је на такав начин превео написао и објединио бројна житија у дванаест томова“, истакао је професор Александар Вујовић.

Поред ректора и професора Цетињске богословије, своја излагања имали су и следећи учесници:

у оквиру прве сесије говорили су:

• Др Богољуб Шијаковић: Идеја светосавља код Јустина Поповића
•  Др Душан Крцуновић: Свети Јустин Ћелијски и Европа
• Протојереј-ставрофор Дарко Ђого: Насљеђе оца Јустина данас: зашто су се исувише брзо чули гласови о његовој превазиђености?
• Протојереј-ставрофор Борис Брајовић: Хуманизам и антихуманизам по ави Јустину
• Протојереј Предраг Шћепановић: Саборност Цркве по Светом Јустину и наметнута колективизација послије 1945. године

У оквиру друге сесије говорили су:

• Др Неда Андрић, Јован Радојевић: Од православног реализма до свечовјека. Утицај идеја преподобног Јустина (Поповића) на савремену руску достојевистику
• Др Владимир Цветковић: Философија живота у философско-богословској синтези Светог Јустина Новог
• Протојереј Слободан Лукић: Подвижничко-литургијски извори богословске мисли преподобног Јустина Ћелијског
•  Јеромонах Владимир (Палибрк): Христоцентризам стваралаштва Достојевског у интерпретацији преподобног Јустина Поповића
• Др Миодраг Чизмовић: О. Јустин Поповић: Христово васкрсење – темељ хришћанске вјере
• Мр Милорад Дурутовић: Спомињање аве Јустина између два свјетска рата у београдским новинама „Правда“ и „Време“
• Протојереј-ставрофор Слободан Јокић: Отац Јустин и митрополит Амфилохије кроз писма један другом
• Будимир Дубак: Житије Светог Петра Цетињског од о. Јустина Поповића
• Милутин Мићовић: Отац Јустин Поповић – сам и са свима.

Сви радови са Округлог стола биће штампани у Зборнику чији су уредници протојереј Слободан Лукић и г. Радисав Рајо Војиновић, главни уредник часописа „Светигора“.