МЕДРЕСА И БОГОСЛОВИЈА-БОЖИДАР-БОБО ШЋЕПАНОВИЋ

ПОДГОРИЦА, 29. јуна – На почетку овог мјесеца свечано су уручене дипломе првој генерацији матураната Медресе „Мехмед Фатих“ у Миљешу, неколико километара од Подгорице. Лијеп дан, лијепи тренуци у „медреси на коју се чекало цијели вијек“ , уз присуство потпредсједника Владе Републике Турске и предсједника Владе Црне Горе. Дивне реченице, пажљиво написане, чак поетски интониране је изговорио наш премијер : „Добијајући дипломе окрећете страницу свог живота. Знам да сада имате помијешан осјећај носталгије, великих очекивања и можда неизвјесности што доноси сјутра… Један дио вас ће школовање наставити у другим земљама, већим дијелом у Турској – можемо слободно рећи, као амбасадори црногорског друштва и културе. Матуранти богате друштво у које долазе, али и друштво из којег су потекли! У таквом друштву сви добијају. Управо такви сте потребни Црној Гори! Без обзира какав пут одаберете жеља државе је да га остварите у Црној Гори.“ Стицајем добрих околности имао сам прилику да упознам чланове наставничког колектива Медресе. Одмјерени и озбиљни, иако сасвим млади људи, образовани на универзитетима у Египту, Либији, Тунису, Истамбулу, Сарајеву… Већина је директно са студија стигла у Миљеш и почела рад учећи петнаестогодишњаке етици ислама, арапском језику, шеријатском праву… Наравно и оном што се у школским програму назива опште-образовни дио. Занимљиво, и за мене изненађујуће, је име Медресе. Зар није неочекивано да оваква образовно-духовна институција у Црној Гори носи име једног од највећих ратника у историји турског народа?! Јер Мехмед II Освајач (фатих=освајач) је султан који је успио да 1453. године у крви сломи отпор Константинопоља-Цариграда, да у наредних двадесетак година освоји Србију, Босну, највећи дио Албаније, највећи дио садашње Црне Горе (такозвана Подловћенска Црна Гора је пала под турску власт у вријеме владавине Мехмедовог сина Бајазита II, 1499. године). А како се на њега гледало на двору господара Ивана Црнојевића јасно говори запис из 1476. године попа Стефана, који на крају, након што је написао четворојеванђеље, датира да је то урађено „в дни злочастиваго и злонравнаго и неситаго Јуде Мехмед-бега цара.“ Средином овог мјесеца на скромној и примјереној свечаности уручене су дипломе шеснаестој генерацији матураната обновљене цетињске Богословије „Свети Петар Цетињски“. (Изненађујуће би било да школа носи неко друго име, зар не!) Лијеп дан, лијепи тренуци, радосне ријечи у згради Богословије. Осим Митрополита и професора, неколико родитеља, неколико гостију и изасланик Светог Синода. Уобичајено, без представника Владе и Државе – нијесу били ни претходних година. Да ли уопште знају да постоји Богословија на Цетињу? Већ раније сам упознао нове богослове. Младићи из Котора, Тивта, Подгорице, Жабљака, Бијељине, Београда… Невјероватни млади људи: одговорни, зрели, широко образовани (језици, информатика, философија…). Не знам да ли је ово изузетна генерација или су и претходне биле такве – знам да они богате друштво у које долазе као и друштво из којег потичу, да употријебим ријечи премијера. Сви настављају студије на универзитетима у Грчкој, Русији, Београду, Паризу… – као прави амбасадори црногорског друштва и културе. Идуће године се навршава 150 година од оснивања Богословске школе на Цетињу. Каква дивна прилика да у Црној Гори прославимо велики јубилеј најстарије средње школе! И да обезбиједимо равноправан третман за Медресу „Мехмед Фатих“ и Богословију „Свети Петар Цетињски“.

Божидар-Бобо Шћепановић, просвјетни радник