У СЕЛУ ЖАЊЕВ ДО НА ЊЕГУШИМА САХРАЊЕНА ДРАГИЦА ЉЕСАР ДУГОГОДИШЊА ПРОФЕСОРИЦА БОГОСЛОВИЈЕ

На празник Свештеномученика Григорија, 13.октобра 2012.г, упокојила се у Господу у 85.г свог земног живота Драгица Радова Љесар, дугогодишњи професор у цетињским школама и Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу.

Госпођа Драгица Љесар рођена је 18.јуна 1928.г у Београду у породици Шарановић из Бјелопавлића. Завршила је Вишу педагошку школу, одсјек југословенска књижевност и језик и руски језик, апсолвирала на Филолошком факултету у Београду. Завршила је Институт Герцина у Лењинграду, одсјек за руски језик. На наставну дужност ступила је давне 1949.г, предајући у Гимназији у Беранама, основним школама у Тивту и Цетињу. Предавала је Српскохрватски језик и Југословенску књижевност и Руски језик. По благослову мирополита Амфилохија од 1.септембра 1994.г почиње да предаје Руски језик и Српски језик и књижевност у Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу, а одлуком СА Синода СПЦ бр.469/зап.221 од 1.марта 1995.г, потврђује јој се мјесто за поменуте предмете. Предавала је до краја 2005/2006. школске године. Са супругом Радом, такође дугогодишњим просвјетним радником, изродила је четири сина. У слободном времену бавила се  и сликарством, а њене слике красе многе куће њених пријатеља и познаника.

Госпођа Драгица Љесар, сахрањена је 15.октобра 2012.г, покрај цркве Св. пророка Јеремије у селу Жањев До на Његушима, испраћена од породице, синова, многобројне унучади, ученика, родбине, пријатеља, кумова и познаника. Опијело су служили Ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић и протосинђел мр Кирило Бојовић. У име Митрополије и колектива Богословије, од покојне Драгице бесједом се опростио Ректор о. Гојко Перовић, који је рекао да се пред овим храмом опраштамо од драгог учитеља и родитеља, указавши на ријечи Св. Ап. Павла да можемо имати много учитеља, али немамо много родитеља. „А, родитељ, то је не само онај који прича како треба, родитељ је и онај који са муком рађа, који са муком подиже, који од уста одваја, од сна мирнога свога одваја, од спокоја свога одваја, од свега што има одваја и даје, да би се други човјек родио, да би проходао, да би растао, и да би постао човјек“. Настављајући даље Ректор је између осталог истакао: „Е, овдје, драги пријатељи Бог је дао, а не даје често, да стојимо пред одром и учитеља и родитеља. Учитеља бројних људи којима ни броја нема. Ето, бројне су душе које су њеном науком научене, а Бог је дао, да оно штоје почела у цетињским школама, и ко зна колико људи извела, не само предајући руски језик и учећи иу руском језику и књижевности, него својим примјером педагога поучавајући их као мајка, као бака, као добра домаћица. И оно што бива нашим црногорским мајкама и бакама, и као удовица, и као она која је своје дијете испратила прије себе Богу у наручје, све то је сваку нашу стару црногорку задесило и ранило, и нашу је Драгицу ранило. Али, није се расипала у болу и тузи, него стамено стајала, и многим генерацијама свједочила шта то значи живјети муку животну, али ради напретка бројнога остатка остајала стамена и друге поучавала. Бог је дао, да свој просветни рад заврши у најстаријој школи црногорској, цетињској, у Богословији Светог Петра Цетињског, учећи многе будуће свештенике, калуђере, вјероучитеље, којих данас има од Америке до Аустралије, учећи их руском језику, али учећи их и животу“. На крају бесједе о. Гојко је пренио и изразе саучешћа породици у име Митрополита Амфилохија, који није могао бити на сахрани због пастирских обавеза у Јужној Америци.

У име породице од покојнице се опростио син Бранко, који се  захвалио свима који су изразили саучешће, онима који су били на сахрани, и генерацијама ученика који су дошли,а које су у свом педагошком раду извели Драгица и њен супруг Раде,  посебно заблагодаривши Митрополији Црногорско-приморској и Митрополиту Амфилохију на њеном челу, који се сво вријем болести интересовао за њено здравље и лично је посјећивао, бивајући јој велика утјеха и потпора, у моментима туге за сином Михаилом.

Растајући се од наше драге професорице, најстаријег професора Цетињске Богословије, бабушке, како је вољела да је зовемо, и сјећајући се њеног свијетлог лика, њених предавања, у којима нам није преносила само теоријско знање, већ и богато животно искуство, молимо се да свеблаги Господ упокоји слушкињу своју Драгицу, молитвама Светог пророка Јеремије и Светог Петра Цетињског. Амин.