У МАНАСТИРУ ДАЈБАБАМА САХРАЊЕН ВИСОКОПРЕПОДОБНИ АРХИМАНДРИТ ЛУКА ДУГОГОДИШЊИ ИГУМАН ЦЕТИЊСКОГ И ДАЈБАБСКОГ МАНАСТИРА

На манастирском гробљу у Дајбабама код Подгорице у недељу 10.02.2013.г, сахрањени земни остаци архимадрита Луке (Анића), игумана манастира Дајбабе, који се упокојио у Господу прије два дана у 54. години земаљског живота. Свету заупокојену литургију и опело служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије и липљански Јован, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројних вјерника из Црне Горе, Србије и Републике Српске. На литругији и опијелу појали су професори и ученици Богословије, а неколицина професораје учестовало и у литургији.  Након читања Јеванђеља, Владика Григорије је у литургијској бесједи казао да “пред нама лежи један истински монах, истински заљубљеник у Царство Божије”. “Један човјек на чијем лицу смо могли да очитамо истину да је све у свему једино важно носити крст и вјеровати у васкрсење. Сви ви, а много сте га боље познавали од мене, сјећате се његовог осмијеха и његовог лица. И знате да је у његовом осмијеху и његовом лицу увијек могло да се види и крст, и страдање, и патња, али и радост васкрсења истовремено”, казао је Владика Григорије. У бесједи над одром оца Луке, Владика Јоаникије је подсјетио да отац Лука потиче из честите и угледне породице познатих београдских интелектуалаца, која је старим поријеклом “из ових гора, из Васојевића и Жупе никшићке”. “Њихов дом је оно знаменито мјесто српског народа Орашац, гдје су преци оца Луке, као јунаци ослободиоци, заједно са Карађорђем и Милошем дунули нови живот српској души. Отац Лука и његова, овдје присутна сестра Јелена рођени су и васпитани у таквој једној породици”, рекао је Владика Јоаникије. Владика је посебно нагласио да је отац Лука од ране младости трагао за Христовим ликом. “Тако се и опредијелио да упише Философски факултет, историју умјетности, и своје младе године је заправо посветио тражећи Христов лик. И када је Христа срео кроз љепоту, он је полако почео свега другога да се ослобађа”. “Иако тако свестрано образован, иако му се отворила каријера универзитетског професора, његово срце је почело да тражи онај, како Свети владика Николај каже – шумски универзитет. Његова душа почела је да тражи Божанску мудрост и Божанско знање. И он се опредијелио да постане монах, јер је заправо то само и желио. А имао је пред собом свога духовног оца Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија код кога је дошао још у Банат, у манастир Хајдучицу, и за којим је дошао у Црну Гору”, казао је Владика будимљанско-никшићки. Он је казао да је отац Лука био човјек велике ширине и срца, који је живио пуноћом живота Православне цркве. “Он је био најбољи познавалац и древног и савременог монаштва у православном свијету. Сабирао је то богатство, и оно које предаје Нитријска пустиња и Синајска гора и Света атонска гора, али и руске катакомбе и светиње и ново монаштво у Аризони. Све то му је било блиско”. “Отац Лука је био и практичан човјек, али се видјело да он не мари толико за те практичне ствари колико за духовне. Он је посвједочио да је молитва важнија од свега, и то је оно драгоцјено наслеђе и поука коју нам оставља наш честити отац Лука. А био је и одличан пастир. Ево многе од његове духовне дјеце овдје међу нама сабране – од Цетиња и Приморја, до Београда и Новог Сада и Републике Српске. А монаштво које се данас овдје сабрало свједочи да је отац Лука био и остао, не само драги отац Лука него и понос нашега монаштва. Има ли кога ко је познавао оца Луку, а да у овоме моменту с њиме не сахрањује и дио себе”, казао је Владика Јоаникије. Од архимандрита Луке опростио се бесједом и његов духовни отац Високопреосвећени Митрополит Амфилохије. “Ево једнога младића, нашег Луке, који је питао Господа како да се спасе и чуо Његову ријеч. И не само чуо него је и послушао, узео крст свој и гредио за Њим, ево до последњег свога издисаја”. “Наш отац Лука један је од оних младих људи који су у Београду осамдесетих година, дотакнути Божјим крилом, Духом Светим доживјели препород духовни и који су ону дубоку људску духовну глад, исконску глад за Божјом истином, за Божјом правдом, за Божјом љубављу, за мудрошћу вјечном на прави и истински начин заситили. Наш отац Лука је првенац ћивота Светога Петра Цетињскога. Матеј, Марко, Лука и Јован – они су први који су на Цетињу у овом новом покољењу Цркве светосавске и светопетровске, цетињске Цркве Божије, ту поред ћивота Светог Петра постригли власи своје главе”, подсјетио је Владика Амфилохије. “Нека буде благодарност Господу што нам га је подарио и послао међу нас. Нека је благодарност и цетињској и овој дајбабској светињи што га је пригрлила, којој је служио, благодарност и свима вама који сте данас дошли на ово свето сабрање да испратимо нашега оца Луку, молећи га да нас он и дочека кад ми, сваки у своје вријеме, будемо кренули овим путем на који је њега Господ призвао”, рекао је Митрополит Амфилохије. Отац Лука (Анић) рођен је 17. 09. 1959. у Дубровнику. Седму београдску гимназију завршио је 1977. Студије историје умјетности на Философском факултету у Београду свршио је 1983. Већ 1984. изабран је за асистента проф. др Миодрага Миће Јовановића, на одсјеку за историју умјетности на Философском факултету у Београду. Професор Јовановић предавао је на катедри Историја умјетности југословенских народа новог вијека – раздобље 18. и 19. вијек.  Код професора Јовановића је магистрирао 1991. на тему “Живот и дјело вајара Ђорђа Јовановића”. У јулу 1991. дошао је у Цетињски манастир и постао искушеник. Митрополит Амфилохије је у Цетињском манастиру искушеника Уроша Анића замонашио на Ивањдан, 7. 07. 1993. године и дао му монашко име Лука. Владика Амфилохије је га је, такође у Цетињском манастиру, рукоположио у јерођаконски чин на Крстовдан, 27. 09. 1995., а у чин јеромонаха у цркви Светог Луке у Котору 22. 10. 1995. Митрополитовом одлуком отац Луука је постављен за намјесника Цетињског манастира на празник Светог Луке, 31. 10. 1995. У том звању остаће све до 31. 01. 2010. У чин игумана Митрополит Амфилохије га је у Цетињском манастиру произвео на Петровдан, 12. 07. 2000., а у чин архимандрита на Лучиндан, 31. 10. 2008. Рјешењем од 13. 01. 2010. постављен је за оснивача и игумана манастира Светог Саве на Савиној Главици у Доњем Грбљу. Након формалне примопредаје са новим цетињским намјесником о. Методијем (Остојићем), из Цетињског манастира у Доњи Грбаљ одлази 31. 01. 2010. Рјешењем од 1. 04. 2011. постављен је за в.д. настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице. Архимандрит Лука (Анић) био је један од најугледнијих и најомиљенијих клирика Митрополије црногорско-приморске.