СВЕТОСИМЕОНОВСКИ САБОР У ПОДГОРИЦИ

Светом архијерејском литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења, коју су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Епископи будимљанско-никшићки Господин Јоаникије и ремезијански Господин Андреј, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморскеи Епархије будимљанско-никшићке, у суботу 23. фебруара 2013.г, на празник Светог Харалампија, почео традиционални Светосимеоновси сабор, који се у Подгорици одржава сваке године у суботу која пада пред празник Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање.

У литургијској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије је подсјетио да се Свети Симен Мироточиви између Истока и Запада опредијелио за православље. „Али не форме ради, не политике ради него заиста из све душе и из свега срца“.

„Био је човјек велике молитвености. Наравно, као владар и као војсковођа долазио је у разне животне неприлике заједно са својим народом, али се увијек усрдно Богу молио. И по њему можемо видјети шта то значи када је један владар побожан и богоугодан. Онда се то преноси и на друге, онда је то велики благослов и за његове поданике и за цио народ. А он се трудио да своју вјеру посвједочи дјелима“, рекао је Владика Јоаникије.

Након литургије и причешћа вјерних, булеваром Светог Петра Цетињског је кренула свечана празнична литија са моштима Светог свештеномученика Харалампија, предвођена архијерејима и свештенством и завршила се, као и претходних година, на Немањином граду на ушћу Рибнице у Морачу. У литији су узели учешћа ученици Богословије који су били обучени у стихарима пјевајући тропаре, псалме и црквене химне. На Немањиној обали је приређена и духовна академија, а претходно и освештан и благосиљан славски колач. Након благосиљања славског колача Владика Андреј се сабранима обратио бесједом.

„Са овог историјског мјеста гдје се прије деветсто година родуио наш родоначелник Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви, од свег срца вас поздрављам као викар Његове Светости нашега Патријарха Господина Иринеја, који је благословио да данас дођем на ово свето мјесто и да будем са вама на овој литији. Цио наш живот хришћански, ако је схваћен како треба, једно је поклоничко путовање. Како је лијепо вас видјети овдје како се трудите да носите свој крст. Пресрећан сам кад долазим у Подгорицу, кад видим храм Христовог Васкрсења и сјећам се да је један од највећих помагача јерусалимског храма Христовог Васкрсења био управо Свети Симеон“, рекао је Владика Андреј.

Потом је одржана свечана духовна академија на којој је о Светом Симеону – Стефану Немањи бесједио историчар Предраг Вукић.

„Славни Немањићи установили су православну цивилизацију и на просторима данашње Црне Горе оснивајући православне манастире и оснивајући Православну зетску епископију 1219. године. У Цетињском мјесецослову из 1495. Године црвеним словима је уписан Свети Симеон Мироточац, док је Свети Сава уписан црним словима. Дакле, онај ко је уређивао мјесецослов Немањи је овог пута дао веће мјесто него Светом Сави“, рекао је Вукић.

Он је подсјетио да је Владика Василије Петровић посветио молитвене стихове Светом Симеону.

„Српска државотворна мисао коју су ударили Немањићи живјела је под окриљем Цетињског манастира, али и свих манастира широм српских земаља. Петровићи су се сматрали духовним настављачима Немањића. Петровићи ће, као и Црнојевићи, усвојити двоглавог бијелог орла Немањића као свој династички, али и државни симбол Црне Горе. Краљ Никола посебно је цијенио личност и дјело Светог старца Симеона Мироточивог – Стефана Немање и Светога Саве“, нагласио је Вукић.

„Краљ Никола је Црну Гору, чији је био господар и апсолутни суверен, сматрао Немањином земљом, Немањином колијевком, Немањином постојбином, што је она била и што ће опет бити, ако да Господ и сила Господња“, закључио је Вукић, након што је цитирао стихове краља Николе из 1913. године у којима Црну Гору назива „Немањином Црном Гором“.

У умјетничком дијелу програма наступили су Црквени хорови „Свети апостол Марко“ из Подгорице и „Свети новомученик Станко“ из Никшића, пјесник Благоје Баковић, глумац Гојко Бурзановић и гуслар Максим Војводић.