У ноћи између 16. И 17. Марта 2011.г., свој покој у Господу нашао је брат наш Александар Вукомановић- Еро. Испуњавајући заповјест Христову, да свој живот положи за ближњег свог, и сам је страдао.
Родом из Ужица, горштак златиборски, потицао је из српске свештеничке породице. Своју младост оставио је крај ћивота Светог Петра Цетињског, желећи да и сам постане свештеник. Успјешно је завршио омињену му школу,као ученик десете генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског, да би затим наставио своје богословско школовање на факултету у Београду. Не штедећи свој живот, скочио је у пламеном захваћену просторију, да помогне оној која га је родила. И ту је изгорело 56% његове коже. У Београду су извршене трансплатација коже и транфузија крви. И таман кад је почео опоравак, његово христоносно срце је престало да куца. Сахрањен је у ужичком гробљу испраћен од многобројних другова и професора из Богословије и факултета. У име Богословије Светог Петра Цетињског од Александра су се опростили и помолили Господу ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић и Александров разредни старешина професор г.Душан Биговић.
Вјечан спомен брату нашем Александру и царство му небеско.
Leave a Reply
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.