Свјатејши Патријарх московски и све Русије Кирил примио је јуче, 17. јула 2013. године у Патријаршијској резиденцији у Даниловском манастиру Његову Светост Патријарха српског Г. Иринеја и чланове његове делегације.Са стране Руске Православне Цркве у разговорима су учествовали председник Одељења спољних црквених послова Митрополит волоколамски Иларион, руководилац Административног секретаријата Московске Патријаршије епископ солнечногорски Сергије, намјесник Новоспасовског манастира Епископ воскресенски Сава, намјесник Свето-Даниловског манастира архимандрит Алексиј Поликарпов, замјеник председника Одељења спољних црквених послова протојереј Николај Балашов, секретар Одељења спољних црквених послова протојереј Игор Јакимчук. Разговорима је присуствовао и Епископ моравички Антоније.

Његова Светост Патријарх Кирил је срдачно поздравио високог госта и његову пратњу у Административном центру Московске Патријаршије примијетивши: „Веома се радујемо што је управо данас дошло до дугоочекиване посјете Ваше Светости Руској Цркви. Та посјета пада у благодатни период празновања 1025-годишњице крштења Русије, и ми се радујемо и због тога што ће се Ваша мирна посјета одвијати у склопу учешћа у овим свечаностима.“ Његова Светост је констатовао да су Руску и Српску Православну Цркву кроз читаву историју везивали посебни односи. „Ми смо наследници једнога словенског духовног и културног предања, које потиче још од Светих Ћирила и Методија. Богослужење које вршимо разумеју и Срби и Руси. Та богослужбена традиција на посебан начин духовно и молитвено учвршћује наше народе“, казао је Патријарх  Кирил. Такође је истакао да је оснивач Српске Цркве Свети Сава примио монашки постриг у Старом Русику на Светој Гори, а превео је и Крмчију (Законоправило) на словенски језик; тим преводом се столећима користила Руска Православна Црква.

„Наша Црква и народи су у историји пролазили и кроз радости и кроз жалости. Веома често то су биле заједничке радости и заједничке жалости. Сјећамо се жртве које је принио руски народ ослобађајући Балкан и оних добрих последица по српски народ. Такође се сјећамо и тога да је Русија ступила у Прави светски рат зарад братског српског народа уз огроман ризик по своју сопствену егзистенцију – као што је познато, трагедија Првог светског рата претворила се у револуцију и потоња искушења за наш народ. Но, такође ми чувамо успомену на то како су српски народ и Српска Црква у своје наручје  примили велики број руских избјеглица после револуције,“ продужио је Најсветији Владика.

Изражавајући радост поводом предстојећег помесног празновања 1025-годишњице крштења Русије, поглавар Руске Православне Цркве је истакао да је ослобођење Цркве после деценија атеистичких прогона и угњетавања започело управо у години празновања 1000-годишњице крштења Русије. „Ових протеклих 25 година посвећени су напорима на препороду наше Цркве. За све нас који живимо на просторима историјске Русије – а данас у разним државама, али у једној Цркви – тај повод ће оцијенити све оно што је урађено, а такође ћемо заблагодарити Господу и Њему се помолити како би Његов благослов остао с нама и надаље.“

Са своје стране Најсветији Патријарх Иринеј је заблагодарио на поздраву и казао: “Ово су ријечи Поглавара велике Цркве великога народа – народа који има значај не само за Словене, него игра велику улогу у читавом свијету“. Он је заблагодарио Најсветијем Патријарху Кирилу „на могућности да се поклони светињама Руске Цркве, да се помоли са руским народом и преда се благодати Божијој.“  По речима Свјатејшег Иринеја, 1025-годишњица крштења Русије значајна је не само за Руску Православну Цркву, већ и за све словенске народе.

Говорећи о својој посјети Руској Православној Цркви која је почела претходног дана, он је истакао да „ова посета треба да ојача наше духовне везе“ и допринесе даљем развоју односа. Свјатејши Патријарх Иринеј је изразио увјерење да се словенски народи морају удружити и навео речи светитеља Николаја Велимировића о историјској улози коју они треба да одиграју. „Та улога се односи на првом месту на руски народ и на Руску Православну Цркву која треба да предводи велику словенску породицу“, додао је Најсветији Владика.

Ми као представници словенских народа треба да имамо заједнички став приликом решавања питања у сагласју са осталим Православним Црквама.

По завршетку разговора Његова Светост Патријарх Кирил је уручио поглавару Српске Православне Цркве и члановима пратње ордење Руске Православне Цркве „у спомен на напоре на добро Свете Цркве у вези са 1025-годишњицом крштења Русије“.

Најсветијем Патријарху Иринеју је уручен орден Светог равноапостолног кнеза Владимира I степена, док су Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски Амфилохије, Епископ бачки др Иринеј, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, Епископ  рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије и Епископ моравички Антоније добили орден   добили орден Светог равноапостолног кнеза Владимира II степена, а  архимандрит Арсеније, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Александар Секулић – Светог равноапостолног кнеза Владимира III степена.

Његов Светост Патријарх Иринеј је заблагорадио на високом одликовању.