НАЈСТАРИЈА ПРОСВЕТНА ИНСТИТУЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ БОГОСЛОВИЈА СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

(А. Вујовић, Цетињска богословија 2002-2013, Цетиње, 2013)

У години када обележавамо неколико значајних догађаја везаних за историју хришћанске цркве и за историју Српске православне цркве, а то су: 1700 година Миланског едикта, 800 година манастира Ђурђеви ступови, 200 година од рођења митрополита Петра II Петровића Његоша, једног од највећих наших песника и 150 година Цетињске богословије, из штампе је изашла споменица Цетињска богословија 2002-2013. у издању Богословије Светог Петра Цетињског. Она представља сажетак рада установе у последњих десет година. Аутор ове споменице је Александар Вујовић, дипломирани теолог, и свршени богослов Цетињске богословије, и уредник Катихетског програма радија Светигора. Ово је иначе трећа по реду споменица, од обнављања њеног рада.  Прве две је урадио је монах мр Павле Кондић, некадашњи професор ове образовне институције.

Подсетимо се да је Цетињска богословија најстарија просветна установа у Црној Гори. Основана је 1863. године од стране књаза Николе и уз помоћ архимандрита Нићифора Дучића и митрополита Илариона Рогановића. У почетку је имала за циљ образовање учитеља, а касније је имала карактер богословско-учитељске школе. Школа је успешно радила све време са изузетком црногорско-турских ратова 1876-1878, Првог и Другог светског рата и у увреме комунистичког терора. Богословија је обновљена 1992. године залагањем тада новопостављеног митрополита Амфилохија Радовића. И баш као у оној библиској …у почетку беше реч… тако и Цетињска богословија је наново васкрсавала и израстала у јаку и изузетно важну просветну установу не само Црне Горе, већ и читавог српског народа.

О томе колико је она јака говори и податак да је претеча не само основних и средњих школа, већ и претеча данашњег Универзитета Црне Горе. Такође, у једном периоду, заједно са Филозофским факултетом из Никшића, организовала је научно-философски симпозион, а да не говоримо да је организовала и омогућила одржавање предавања јавних личности и професора попут амбасадорке Украјине у Црној Гори госпође Оксане Сљусаренко, проф. др Чеда Лучића, универзитетског професора из Никшића и проф. др Владете Јеротића, редовног професора Теолошког факултета у  Београду, као и других не мање важних личности.

У првом делу монографије која је пред читалачким публикумом дате су уводне речи у које су о овој институцији дали: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је један период био ректор и професор ове установе, а ту су речи и проте Димитрија Калезића, редовног професора Теолошког факултета у пензији, те професора и ректора проте Момчила Кривокопића и проте Гојка Перовића, садашњег ректора Богословије.

Други део даје нам преглед активности по школским годинама. Преглед рада Богословије дат је исцрпно до детаља и то кроз све сегменте. Поред настаних активности, велика пажња се поклањала и наставно-стручним екскурзијама у којима су богослови обишли и упознали се са светињама православне цркве широм васељене. Пажња је посвећена и предавањима јавних и културних посленика који су говорили о одређеним темама које нису чисто теолошке природе, али и те како се надовезују на теолошка питања, јер, не заборавимо, да је теологија једина од наука која нас учи и упућује на спознање људског живота, тј. она је наука живота.

Трећи део споменице посвећен је радовима ученика Богословије. Ја бих овај део споменице истакао значајним, јер нам говори много више. У њима је приказана суштина школовања, суштина оного што овај позив носи. Из њих се види израстање богослова, израстање духовника, и добрих желатеља на њиви Господњој.

Четврти део даје нам пресек о богословима и њиховом тренутном ангажману. Већина од њих је рукопроизведена у свештеничке чинове што је од великог значаја за православни свет и доказ успешности мисије Богословије Светог Петра Цетињског  у маленој Црној Гори, али великој по светињама и светитељима који у њој обитавају и вековима стоје на њеном бранику.

Пети део јесу извештаји са обављених поклоничких путовања у којима је на један сажет начин приказано све оно што се на путу и обиласку светња могло видети. Аутор није заборавио да упути и на наставни и ваннаставни кадар Богословије дајући сажете биографске податке о њима. Аутор није пропустио а да се не осврне и на људе који су уснули у Господу са надом у васкрсење, а који су цео свој живот посветили Богословији.   Ово је уједно задњи сегмент ове изузетне монографије.

Поред добро укомпонованог текста, вредност ове књиге је и у великом броју фотографија које употпуњују све оно о чему се у задњих десет година радило у овој институцији. Одлично припремљена, марљиво рађена, даје нам јасан преглед по значајним темама.

Све у свему ово дело препоручујем за читање како би се на најбољи начин упознали са једним сегментом нашег образовног система, јер у временима када се изгубио осећај за многе вредности, а посебно оне истинске, праве, ово је пун погодак.

Цетиње,
О Митровдану
лето Господње, 2013.

мр Мирко Р. Ђукић, историчар књижевности