ПРОСЛАВА СРЕТЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ВЛАШКОЈ ЦРКВИ И У БОГОСЛОВИЈИ НА ЦЕТИЊУ

Празник Сретења Господњег свечано је прослављен ове године на Цетињу, у Влашкој цркви и у Богословији Светог Петра Цетињског. Свету архијерејску литургију у Влашкој цркви служио је Његово Високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохиије, уз саслужење свештеника и свештеномонаха архијерејског намјесништва цетињског. За пјевницом су појали ученици богословије предвођени диригентом богословског хора ђаконом мр Михајлом Лазаревићем. Сви остали ученици били су на литургији.

Служби су присуствовали и вјерници са Цетиња и монаси из цетињског манастира. У току Свете службе Митрополит Амфилохије је миропомазао потомка Станка, потоњег Скендербега Црнојевића и Махмут паше Бушатлије Махмута Бушатлију, који је на крштењу добио име Станко.  Претходно је Станково крштење у цркви на Ћипуру, на гробу Ивана Црнојевића, обавио секретар ЕУО Митрополије црногорско-приморске, архијерејски протопрезвитер цетињски отац Обрен Јовановић. Уз новокрштеног слугу Божијег Станка Црнојевића, свету тајну крштења примили су и млађани Јован, Василије, Милан и Илија Драгојевићи из Мартинића код Даниловграда. У литургијској бесједи на тему данашњег празника Владика Амфилохије је казао да је Сретење Господње наставак Богојављења и да је крштење рођење за вјечни и непролазни живот. Он је подсјетио да је Станко Црнојевић прије пет стотина година, како је запамћено – при пуном мјесецу, дошао као санџак-бег на Цетиње. „Али за Бога су пет стотина година као један дан и један дан као хиљаде година. Данас, на овај дивни празник, његов потомак је примио Свето просвећење на гробу свога праоца Ивана Црнојевића, у оном манастиру који је подигао Иван Црнојевић, у манастиру који је био и остао духовно огњиште, светилиште и просветилиште овога града и овога народа“. „И данас сам и ја као Митрополит црногорски први пут схватио онај благослов Светога Петра Цетињскога послије битке на Крусима 1796. године, када су му Црногорци донијели главу Махмут паше Бушатлије. И када је он узео његову главу у своје руке, између осталог је рекао: Када би они који су у овом дуњалуку знали чија је ово глава, многи би заридао и у црно се обукао. И рекао је Црногорцима: Ову главу, под мојим проклетством, да чувате, и да се нико не усуди да је скрнави. И од тада до данас глава Махмут паше Бушатлије се чува у Цетињском манастиру, поред ћивота Светога Петра Цетињског“, казао је Митрополит црногорско-приморски. „А ево данас, његов потомак Махмт Бушатлија, који је до сада носио његово име, вратио се своме дому, својој Светињи, вратио се гробу свога праоца Ивана Црнојевића. И од Махмута, ево га, поново, обасјан свјетлошћу, истином и љубављу Божјом, постао је Станко Црнојевић“, закључио је Митрополит Амфилохије.

После литургијског сабрања у трпезарији богословије приређена је и трпеза љубави за професоре, ученике, драге госте и пријатеље школе. На ручку је све сабране поздравио Ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић, искористивши прилику да г. Јовану Тодоровићу, дугогодишњем раднику школе уручи и захвалницу за труд и пожртвовање током свог рада у богословији, док му је митрополит Амфилохије поклонио икону Светог Петра Цетињског.

На крају ручка још једном је све сабране поздравио и Митрополит Амфилохије.