У КЊИЖАРИ МАТИЦЕ СРПСКЕ ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА О ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

На промоцији књиге „Цетињска богословија – са освртом на друго десетљеће обновљеног рада 2002-2013″, која је у четвртак 20. фебруара 2014.године, одржана у Књижари Матице српске, говорили су проф. др Здравко Кривокапић, ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић и теолог Александар Вујовић, аутор монографије.

Проф. др Здравко Кривокапић казао је да су најважније ријечи које описују наставни процес – образовање (лик; примицање лику божијем), просвета (просвећење; одагнавање таме), васпитање (одгајање човјека, тјелесно и духовно).

„У нашим световним школама тешко можемо наћи нешто од овог изворног значења образовања. То је у изворном смислу могуће наћи једино у Богословији Светог Петра Цетињског“, казао је он.

Аутор Александар Вујовић казао је да споменица „Цетињска богословија 2002-2013″, у издању Богословије Светог Петра Цетињског, представља сажетак рада установе у последњих десет година.

„Ово је иначе трећа по реду споменица, од обнављања њеног рада. Прве двије је урадио је монах мр Павле Кондић, некадашњи професор ове образовне институције“, казао је Вујовић, који је свршени богослов Цетињске богословије, и уредник Катихетског програма радија Светигора.

Он је подсјетио да је Цетињска богословија најстарија просветна установа у Црној Гори.

„Основана је 1863. године од стране књаза Николе и уз помоћ архимандрита Нићифора Дучића и митрополита Илариона Рогановића. У почетку је имала за циљ образовање учитеља, а касније је имала карактер богословско-учитељске школе. Школа је успјешно радила све вријеме са изузетком црногорско-турских ратова 1876-1878, Првог и Другог свјетског рата и у у вријеме комунистичке владавине“, казао је он, додавши, да је Богословија обновљена 1992. године залагањем тада новопостављеног митрополита Амфилохија Радовића.

Говорећи о монографији „Цетињска богословија 2002-2013″, Вујовић је истакао да су првом дијелу монографије дате су уводне ријечи које су о овој институцији дали: митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је један период био ректор и професор ове установе, проте Димитрија Калезића, редовног професора Теолошког факултета у пензији, те професора и ректора проте Момчила Кривокопића и проте Гојка Перовића, садашњег ректора Богословије.

„Други дио даје нам преглед активности по школским годинама. Преглед рада Богословије дат је исцрпно до детаља и то кроз све сегменте. Поред наставних активности, велика пажња се поклањала и наставно-стручним екскурзијама у којима су богослови обишли и упознали се са светињама православне цркве широм васељене„, казао је Вујовић.

Вујовић је казао да је трећи дио споменице посвећен радовима ученика Богословије.

„У њима је приказана суштина школовања, суштина онога што овај позив носи. Из њих се види израстање богослова, израстање духовника, и добрих желатеља на њиви Господњој“, казао је он, и додао да четврти дио даје пресјек о богословима и њиховом тренутном ангажману.

Пети дио, истакао је он, јесу извјештаји са обављених поклоничких путовања у којима је на један сажет начин приказано све оно што се на путу и обиласку светиња могло видјети.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић казао је да се близу 350 свршених ученика Богословије данас налазе на свим континентима. Он је истакао значај образовања за мисионарску улогу Цркве.

Промоцији су присуствовали између осталих протојереј-ставрофор Драган Станишић, протојереј-ставрофор проф. др Борис Брајовић, декан Богословског факулетета у Фочи, свештеник Мирчета Шљиванчанин, ђакон Владимир Јарамаз, посланик Скупштине Црне Горе г. Славен Радуновић, представници Матице Српске у Црној Гори проф. др Владимир Божовић, Гојко Раичевић и др.