ВАСКРСНИ УТОРАК – ЛИТУРГИЈА У МЛАКИ У ЕПАРХИЈИ СЛАВОНСКОЈ, ПАРАСТОС У ЈАСЕНОВЦУ И ПОСЈЕТА СРЕБРЕНИЦИ И МАНАСТИРИМА КАРНО И РАЧА

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, администрaтор епархије славонске, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Преосвећеног Епископа липљанског г. Јована, служио је на Васкрсни уторак 22. априла 2014. године свету архијерејску Литургију у обновљеном храму Светог Илије у селу Млака код Јасеновца поводом обиљежавања Дана пробоја јасеновачких логораша.

Поред свештеника из епархије Славонске и Загребачко-љубљанске, саслуживао је и архимандрит Кирило Бојовић, професор Цетињске богословије и главни уредник часописа “Светигора”.

За пјевницом су појали матуранти Богословије Светог Петра Цетињског, предвођени својим разредним старешином професором Аполоном Мишченком и теологом Александром Вујовићем, уредником Катихетског програма Радија Светигора.

Литургија је служена као помен свим невино страдалим јасеновачким жртвама. У обраћању вјерницима патријарх Иринеј рекао је да храм Светог Илије у Млаки лежи на мученичкој земљи на којој је страдало стотине хиљада мученика само зато што су били Срби и православци. „То је била њихова једина кривица, а зликовци су мислили да збришу с лица ове земље сав српски род и православни народ“, рекао је патријарх Иринеј.

Он је додао да је тешко објаснити шта је те људе мотивисало на такав злочин. Према његовим ријечима, то је злочин већи од животињског и злочин који ни ђаво није чинио. „Страдали су људи, жене и народ, а најтрагичиније је што су страдала невина дјеца. Племенита Дијана Будисављевић спасила је више од 12.000 дјеце, а колико је тек дјеце страдало то ће за народ и историју остати вјечно тајна коју ће многи жељети да ублаже“, рекао је патријарх српски.

„Сигуран сам да их је Бог наградио, јер се нису хтјели одрећи свог имена и вјере. Овај храм Светог Илије у Млаки носи све ране нашег народа, невиних жена и још невиније дјеце који су страдали, јер су били анђели“, рекао је српски патријарх пред око 200 окупљених вјерника.

Његова Светост је нагласио да је страдање српског народа у логору Јасеновац најбољи доказ докле човјек може да падне. „То није учинио странац из друге религије, већ што је најстрашније то су починили хришћани. Нећу да их осуђујемо или проклињемо али то не смијемо да заборавимо. Само дјело проклиње, а оставимо Господу да им суди јер постоји закон и правда Божија“, појаснио је патријарх српски окупљеним вјерницима. Света стратишта, поручио је патријарх српски, не смијемо да заборавимо. „Зато је овај храм важан јер се душе страдалих радују овој литургији, помену и храму. Нека им је слава и нека им Господ дарује вјечни живот“, навео је патријарх Иринеј.

После бесједе Његове Светости Патријарха Иринеја, Митрополит Амфилохије је уручио икону Светог Великомученика Георгија, као дар овом мученичком храму.

Литургији је присуствовало око 200 вјерника. У својству изасланика предсједника Републике Српске Милорада Додика на литургији је био и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, као и предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац.

Село Млака било је у Другом свјетском рату сабирни центар логора Јасеновац за жене и дјецу са Козаре. Дневно је од глади, врућине и заразних болести умирало више од 30-оро дјеце. На овом мјесту налази се неколико великих стратишта. У овом селу, удаљеном 12 километара од Јасеновца, прије Другог свјетског рата живјело је око 1.500 становника. Комплетно становништво, међу којима и 250-оро дјеце, у прољеће 1942. године одведено је у логоре.

Данас у селу Млака живи око 40 српских повратника. Село је разрушено, путна инфраструктура је у веома лошем стању, тако да се и до цркве Светог Илије тешко стиже макадамским путем. Обнову цркве Светог Илије иницирао је Секретаријат Владе Републике Српске за вјере, а у плану је да храм у потпуности буде обновљен током народне године.

После литургије у Млаки, Патријарх Иринеј је дао кратак интервју, а свештеници епархије славонске су приредили и трпезу љубави.

Након ручка Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ липљански г. Јован у пратњи професора и ученика Богословије Светог Петра Цетињског, отишли су у Јасеновац, гдје је Митрополит Амфилохије одслужио помен пострадалим на овом стратишту, на мјесту гдје су у једном дану усташе спалиле 5000 људи. Овом приликом Митрополит Амфилохије је и бесједио говорећи о жртви невино убијених у Јасеновачким гробљима и Доњој Градини.

Потом је кустос у меморијалном центру укратко говорио о логору смрти Јасеновац.

Митрополит Амфилохије и Епископ Јован отишли су и у манастир Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, а професори и ученици Цетињске богословије ка Сребреници, гдје их је дочекао свештеник Александар Млађеновић у храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници. Потом су обишли и новоосновани манастир Покрова Пресвете Богородице – Карно, гдје их је љубазно дочекао и угостио игуман ове свете обитељи о. Лука Бабић. У манастиру Карно су и ноћили у уторак 22. априла, да би сјутрадан, у сриједу, 23. априла кренули за Црну Гору. На путу су посјетили и манастир Рачу покрај Бајине Баште, задужбину српског краља Драгутина.