ПРОФЕСОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ДР БУДИМИР АЛЕКСИЋ: О СТИХОВИМА ХИМНЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

Стихови позив на уједињење

ДВА анђела која су „полетела“ из пера Љубе Ненадовића и „уврзла“ се у песму „Аманет с неба“ постала су химна богослова подно Ловћена, окупљених под кров најстарије црногорске просветне установе – Богословије Светог Петра Цетињског, која 151 годину шири мисију вере и православне цркве. Песму која је први пут објављена у „Гласу Црногорца“ 1874. године Љуба је наменио „народном ослободиоцу“ књазу Николи И Петровићу, да би је након обнављања рада Богословије на Цетињу 1992. године, високопреосвећени митрополит Амфилохије изабрао за химну школе.

Професор Алексић подсећа да исту идеју садржи и песма књаза Николе „Онамо, онамо“ из 1867. године коју је српски народ тадашње Црне Горе прихватио као своју борбену химну и позив у рат за ослобођење потлаченог српског народа.

– Као и књаз Никола у овој антологијској песми, и Љуба Ненадовић у „Аманету с неба“ говори о Косову као месту освете на коме се налазе наше светиње, где нас чекају потлачена браћа да их ослободимо и на коме ће се срести две српске књажевине у славодобитном загрљају националног уједињења – објашњава Алексић.

Богословија Свети Петар Цетињски скрасила се на кршу подно Ловћена још 1863. године када су је основали књаз Никола и архимандрит Нићифор Дучић. Циљ је био да буде школа која ће образовати свештенике у кнежевини. Тако је у почетку је радила као привремена Богословија је касније наставила рад као цетињска. Више пута је мењала име и статут. Једно време звала се Богословско-учитељска школа, а после Првог светског рата као Богословија Светог Петра Цетињског. Име јој је дао митрополит Митрофан Бан. Комунистичке власти су школу укинуле 1945. и она није радила све до 1992. године. Смештена је у згради Црквеног суда, док је њено раније пребивалиште било у Биљарди…

Извор: Вечерње Новости 01. јун 2014. године