ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ

Ова школска 2014/15. година, у Цетињској богословији је почела једном од најстрашнијих и најтежих Божијих лекција – смрћу и страдањем нашег ученика, нашега брата Марка Ивановића из Ужица. Господ Бог, по свом промислу и по својој Премудрости, дијели нам поуке, учи нас Истини, понекад кроз радости, сусретања и земаљске успјехе, – а понекад кроз враћање свега онога што имамо, и што волимо – у прах земаљски. И колико су нам ове прве поуке драге, и колико чезнемо за њима и призивамо их, толико нам ове друге тешко падају и чине да нијемо стојимо у људском болу пред Божијом Вољом.

Наше дијете, наш драги ђак Марко Ивановић, уписао је Цетињску богословију још 2007. године. Одмах се видјело да се не сналази са животом у интернату, а све то највише због свог јако осјетљивог здравља. Тешко је подносио ћудљиву цетињску климу, и врло брзо је добио препоруку љекара да се не задржава на Цетињу, поготово не у зимске, кишне дане. Све га је ово ометало да редовно и на прави начин савладава захтјевно школско градиво у богословији. Па ипак, и поред свега тога, Марко није одустајао од школовања на Цетињу, него је био упоран да оне предмете, које није стигао да савлада редовним путем  – полаже у статусу ванредног ђака.

И тако се његов боравак у Цетињској богословији одужио, мимо предвиђеног рока. Најприје је путовао из Ужица на Цетиње, и на тај начин полагао венредне испите, а касније је добио благослов игумана манастира Подмаине у Будви, да тамо живи, да тамо спрема испите, да учи појање и читање, па да одатле долази на Цетиње у вријеме испитних рокова. Ово удаљавање од редовног похађања наставе и од школског интерната, приближило је Марка светињи манастирског општежића, свакодневне молитве, дочекивања гостију и других послушања. Он је у том духовном амбијенту сазријевао и као богослов и као човјек хришћанин.

Иако је био цетињски ђак, Марко је стасавао у сабрата Подмаинског манастира. Није био замонашен нити именован за искушеника, али је више времена свога живота проводио у овој обитељи, него у Ужицу, него на Цетињу. И то је тако трајало годинама. Могли смо се љутити на њега што своје школовање не приводи крају, али смо све више били увјерени да је њему лијепо у манастиру, и да – у свом младалачком трагању за Богом – под сводом монашке обитељи, овај момак налази свој духовни мир, и своје призвање. Призвање које ће се показати посљедњим и коначним у његовом кратком земном вијеку.

И тако, баш на почетку ове школске године, када се спремао да и формално оконча своје богословско школовање изласком на матурски испит; када је требало да се у његову диплому словима упише оно што се већ одавно очима видјело – да је духовно сазрео и да је образован Светињом Божијом, Марко је изашао пред Господа, изненада и прије свих наших очекивања. У једном безазленом момачком излету, у купању са друговима на пустој јесењој плажи, у петак 12.септембра, Јадранско море је узело земаљски живот Марка Ивановића, цетињског богослова, рођеног у Ужицу 03.марта 1992.г.

Нека му Господ остави вјечни спомен, пред садашњим и будућим генерацијама ученика и професора наше школе, пред свим Божијим људима, и пред Својим Премудрим Памћењем, у вјекове векова. Амин.

Ректор Богословије Светог Петра Цетињског

протојереј-ставрофор Гојко Перовић