ПРОФЕСОРИ И УЧЕНИЦИ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ УЧЕСТОВАЛИ НА ТРАДИЦИОНАЛНОМ СВЕТОСИМЕОНОВСКОМ САБОРУ У ПОДГОРИЦИ

Традиционални Светосимеоновски сабор који се сваке године одржава у суботу најближу празнику Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, ове године одржан је у суботу 27. фебруара 2016. године у Подгорици.

Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством и свештеномонаштвом из Црне Горе, Србије и Републике Српске, уз молитвено учешће вјерног народа из разних крајева нашег Отачаства.

У литургијском сабрању и литији учестовали су и професори и ученици Цетињске богословије.

Вјерници су у току Литургије могли да се поклоне Руци Светог Јована Крститеља која је за ову прилику у Подгорицу стигла из Цетињског манастира.

Одоварали су чланови Београдског мушког патријарашког хора под управом ђакона Владе Руменића и чланови подгоричког Црквеног хора „Свети Марко“ под управом Људмиле Радовић као и ученици Богословије Светог Петра Цетињског.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика Атанасије је рекао да је свака власт опасна.

„Што већа власт, то опаснија власт. Зато наш Бог није властодржац. Усијане главе на западу кажу да православни имају Пантократора. Мисле да је то тиранин који држи и тиранише све под собом. Они не знају да је наш Пантократор Сведржитељ који све држи као мајка децу“, рекао је умировљени Епископ захумско-херцеговачки.

Он је рекао да је наш Бог сабиратељ.

„Од њега је Немања учио да сабира наше крајеве и да их приводи Христу“, казао је Владика Атанасије.

Митрополит Амфилохије је у току Литургије у презвитерски чин рукоположио ђакона Александра Орландића из Бара.

Након Литургије архијереји су улицама Подгорице преводили празничну Светосимеоновску литију, овога пута са Руком Светог Јована Крститеља.

На Немањином граду, гдје је по предању рођен Стефан Немања, благосиљан је славски колач и одржана празнична духовна академија.

Бесједио је проф. др Богољуб Шијаковић који је рекао да је небеско поријекло моралних норми наше народне личности посвједочено многим праведним жртвама у нашој историји.

„И Свети кнез Лазар, као и Свети Јован Владимир понио је своју главу у рукама. У овој идентичности коју предочава иконопис и фрескопис њих двојицу жртвеноприносних светитеља сједињава Свети Јован, Крститељ Господњи са својом, такође преварно посјеченом главом у својим рукама“, рекао је он.

Он је рекао да ми, као крштен народ, кроз историју тражемо спасење, ходамо с главом у рукама, освештавамо историјско вријеме и на небу тражимо морално упориште. Етика Светог Јована Владимира, и етика Светог Симеона и Светог Саве, као и етика Светог Лазара Косовског су једна те иста етика Часног Крста“, казао је Шијаковић.

У умјетничком дијелу програма наступили су Београдски мушки патријарашки хор, као и драмске умјетнице Јелена и Ивана Жигон са хором „Косовски божури“.

Митрополит Амфилохије је рекао да је Свети Јован Владимир темељ јединства нашег народа, као владар прве српске државе.

„Свети Симеон Мироточиви је објединио Рашку и Зету, Петровићи су објединили Босну и Цетиње, Свети Василије Острошки обједињује Херцеговину и Црну Гору, а Свети Стефан Дечански је онај чијом круном је крунисан краљ Никола Први Петровић. Све је, дакле, у знаку неразоривог јединства. И сваки који би то јеинство покушао да разори, он је отпадник, издајник тога јединства и свега што је било часно, свето и честито кроз вјекове“, поручио је Митрополит Амфилохије

Владика је госпођу Јелену Жигон одликовао Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца „за животно служење љепоти и добру и материнско човјекољубље“

Овогодишњи Светосимеоновски сабор је завршен посјетом манастиру Лаври Светог Симеона Мироточивог.