ПРЕПОДОБНИ МОЈСЕЈ МУРИН – ЛИТУРГИЈСКО ОКУПЉАЊЕ И ПРОСЛАВА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ МАТУРЕ ОСМЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ОБНОВЉЕНЕ ЦЕТИЊСЕК БОГОСЛОВИЈЕ

Милошћу Божијом, а призивом Светог Петра Цетињског, на Цетињу се 10. септембра 2016. године састала 8. генерација ученика обновљене Цетињске богословије.

Овом приликом присутни су били јереј Далибор Чолић из Мартинаца, јереј Дејан Милошевић из Мелбурна, јереј Александар Мирковић из Бијељине, ђакон Никола Јанковић из Београда, Драган Пејичић из Требиња, Урош Стојановић и Новица Ковачевић из Београда и Александар Стевановић из Скугрића код Модриче.

Прије више од десет година као ђаци богословије, а данас као свештеници, ђакони или као зрели породични људи, били су сабрани у Цетињском манастиру око великих светиња које се у њему налазе. Сви су најприје учествовали на литургијском сабрању, једни у олтару пред Престолом Божијим а други за пјевницом, помињући једни друге у молитвама својим. Услиједило је послужење у згради Богословије уз пријатно дружење и разговор са својим некадашњим професорима, а у поподневним часовима у ђачкој трпезарији уприличен је свечани ручак. Након поздравних ријечи добродошлице Ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића, бивши ђаци су се представили садашњим ђацима, те њима а и својим професорима рекли неколико ријечи о себи, шта сада раде и гдје се након толико година налазе. Младим генерацијама које се сада школују у овом богословском училишту, говорили су о значају који у њиховим животима има школовање на Цетињу, како у ђачким клупама уз дивне професоре, тако и у манастиру на богослужењима уз велике светиње. Урош Стојановић је рекао неколико ријечи о свима онима који су оправдано одсутни.

Сабрању из оправданих разлога није присуствовао ни професор Лазар Кубат који је био разредни старјешина ове генерације, али је отац Ректор представио тек објављену књигу „Патрологија“  коју је професор Лазар уз много труда написао, а чији су први примјерци, случајно или не, дан раније стигли у Богословију.

Након ручка, уз благодарност оцу Гојку и осталим професорима на исказаном великом гостопримсву, сви су кренули својим домовима, својим породицама и обавезама, свако на своју страну свијета, са надом да неком следећом приликом доћи и они коју су овај пут изостали.

Александар Стевановић