ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ; СЛАВА МАТУРАНАТА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ И ПОСЈЕТА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА ИЗЛОЖБИ „АРХИВСКИ ВРЕМЕПЛОВ“

Светом заупокојеном литургијом са поменом Књазу Данилу Петровићу, војводи Мирку Петровићу и њиховим војницима, у Цетињском манастиру на празник Вазнесење Господа Исуса Христа – Спасовдан, у четвртак 25. маја 2017. године обиљежена је годишњица битке на Граховцу, која се одиграла на Спасовдан 1858. године.

Уз присуство и молитвено учешће Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, Светом службом је началствовао ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић, коме је саслуживало  цетињско свештенство.

На литургији су појали ученици Цетињске богословије.

У литургијској бесједи отац Гојко је рекао да се хришћани не би могли обући у Христа да се Господ као историјски човјек није претходно вазнио на небеса.

„Не бисмо сви ми, и сви народи свијета могли постати једно тијело. Али не оно тијело које се обрезује, не она крв Аврамова, не онај род који се познаје само по дједу и по стрицу, што је овдје код нас, хвала Богу, остало… Ми имамо и више од тога у овој литургијској светињи. Ми заиста јесмо једно тијело и једна крв, али не више по томе кога смо племена и презимена, него по тијелу и по крви којом се причешћујемо“, казао је отац  Гојко.

Он је казао да учесници битке на Граховцу нијесу жалили свој мали и пролазни земаљски живот.

„Били су, уствари, свјесни да је тај земаљски живот и мали и пролазан и да није баш толико важан у односу на важност светиње коју су бранили“, казао је он.

Након причешћа вјерних и помена учесницима битке на Граховцу, благосиљани су и славски колачи данашњих свечара којима је Спасован Крсна слава.

Митрополит Амфилохије се затим обратио сабранима рекавши да је слава Господња истовремени и призив хришћанима на прослављење.

„Личимо на мраве и на црве, али нијесмо мрави и црви. Зато нас је Бог и створио усправне да се вазносимо у вјечни и непролазни живот. Земља је гнијездо, па онај који у њему окрилати вјером и врлином, тај полети према небесима, вазнесе се са Христом и узраста у вјечну раван мјере Христове“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да је такво људско достојанство у Црној Гори чувано и брањено и вјером, и живљењем по вјери, и љубављу према Богу и према ближњима.

„А када је затребало, оно се овдје бранило и крвљу. И крвљу се бранила вјера“, казао је Владика и додао да су граховачки јунаци свједоци те истине.

Он је подсјетио да само на Спасовдан звони велико звоно изнад Цетињског манастира, у спомен оних који су животе своје положили за вјеру и отачаство на Граховцу 1858. године.

„Они су своје животе положили бранећи вјечно љуско достојанство и вјечну славу, Божју и људску. Посвједочили су тако пред свим људима и свим народима да је то нешто за шта вриједи живот свој жртвовати. Тако су хришћани радили од самога Христа који је први жртвовао живот свој за живот свијета“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Након службе у Цетињском манастиру Митрополит Амфилохије је у Богословији Светог Петра Цетињског благосиљао и преломио славски колач матураната ове црквено-просветне установе, који Светог Јована Богослова славе као разредну славу.

По свршетку славске трпезе љубави, Владика је у Богословији погледао изложбу архивских докумената Цетињског манастира под насловом „Архивски времеплов“, коју су приредили чланови архивске секције при Цетињској Богословији.