СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА НА ЊЕГУШИМА

Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача у цркви Светог Георгија и у родној кући Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца на Његушима, у недељу 6. маја 2018. године, прослављен је Ђурђевдан – крсна слава светородне лозе Петровића.

Богослужио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске и молитвено учешће многобројних вјерника.

Одговарали су чланови Црквеног хора „Његош“ и ђаци Богословије Светог Петра Цетињског.

Сви ученици Цетињске богословије, предвођени професором Благојем Рајковићем учестовали су у богослужењу.

У току Литургије Владика је миропомазао новокрштену дјевојчицу Ђурђу.

У литугијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да је све што се догађа, што се догађало и што ће се догађати у знаку Христовог распећа и Христовог васкрсења.

„И људски живот је у знаку Христовог распећа и Христовог васкрсења. И свеукупна творевина носи у себи ту тајну Христа распетога и васкрслога, тајну Логоса Божјег кроз кога је постало све што је постало, без којега ништа не постоји што постоји“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је додао да је у том знаку и храм Светог Георгија.

„У том знаку је и овај храм у коме служимо ову Службу Божију и у коме се клањамо распетоме у васкрсломе Христу. Ово је храм светородне лозе Петровића, који је био украс овога мјеста, Црне Горе и шире од ње. Ево видите у каквом се стању налази данас – само што се није срушио. И он, дакле, има у себи тајну распећа Христовога. Али, ако Бог да, од данас почиње и поновно његово васкрсавање, његова обнова“, казао је он.

Казао је и да је у знаку Христовога распећа и васкрсења и историја светородне лозе Петровића.

„Историја владика Данила, Василија, Саве, Петра Првог и Петра Другог – све до краља и господара Црне Горе Николе Првог Петровића. Били су славни дани њихове владавине у Црној Гори, али су и ти дани њихови били у знаку страдања и распећа, да би се, ево, на крају то распеће зацарило над породицом Петровића, нарочито од времена рушења цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену и утамничења Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Није то давно било, али дуго траје“, нагласио је Владика.

Владика је казао да је Тајновидац Ловћенски побјегао од таме и робовања земаљског на Ловћен.

„Али и тамо га је злочин стигао. И Ловћен је тако у знаку распећа, али, ако Бог да, и у знаку васкрсења“, казао је Митрополит Амфилохије.

Владика Амфилохије је вјерне подробно информисао о канонизацији на засједању Светог архијерејског сабора СПЦ које је у току новомученика косовско-метохијских Василија Пекара, Григорија Пећког и Босиљке, седамнаестогодишње дјевојке из Пасјана, пострадалих за Христа крајем седаманаестог вијека.

„Они су гаранција и новог васкрсавања и Пећи и Косова“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Након светог причешћа, благосиљан је славски колач храма, а онда је Митрополит Амфилохије казао да је на Његуше данас из Јерусалима стигао и крст за цркву Свете Петке која се гради у Даниловграду.

„Донио га је Саша Стојановић, да га Бог благослови што га је и овдје донио да нас веже за свети град Јерусалим, јер из Јерсалима све ниче што је свето и честито. Али се у Јерусалиму показала и сва људска несрећа и безбожност“, казао је Владика Амфилохије.

Након Свете службе у цркви Светог Георгија, у родној кући Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца благосиљан је славски колач данашњих свечара Петровића.

„Нека је благословен овај дом у коме је Ивана (мајка Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца) мијесила хљеб не само за своју породицу, него га је замијесила за сву Црну Гору, тај прави и истински хљеб. Па ето, и ми настављамо то свето дјело. Нека би Бог благословио светородну лозу Петровића да и они наставе свето дјело својих предака“, рекао је Митрополит Амфилохије честитајући славу Ђорију Петровићу и члановима његове породице и породице његовог покојног брата Мирка.

Потом су чланови Удружења књижевника Црне Горе, по већ устаљеној традицији казивали своје стихове, а уз родно огњиште Његошево чули су се и звуци гусала.

Светковина је настављена славском трпезом хришћанске љубави у острошком скиту у Дугом долу.