ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА НА ГРАХОВЦУ

Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, молитвено и саборно је прослављен, у четвртак 17. маја 2018, у цркви посвећеној овом великом празнику на Граховцу.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке уз молитвено учешће бројних вјерника.

Владици Јоаникију саслуживали су између осталих и ректор цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић и ђакон Душан Биговић.

У току Литургије, коју су појањем пратили ученици Цетињске богословије, предвоћени својим професором Александром Вујовићем,  Преосвећени Епископ Јоаникије унапредио је у чин протојереја-ставрофора Петра Крговића, пароха граховског за дугогодишњу свештеничку службу, велику ревност, истрајност коју је показао о. Петар.

Пред причешће вјерног народа Владика је бесједио о Вазнесењу Господњем, рекавши да је овај празник знаменит, прије свега, у нашој вјери, али и у историји свих хришћанских, па и у историји нашег народа.

„Данас прослављамо Вазношење Господа Исуса Христа оваплоћеног, распетог, и васкрслог из мртвих на небо. Послије свог Васкрсења у 40 дан, пошто је утврђивао своје ученике, јављајући им се вишекратно у току тих 40 дана, утврђујући их у вјери, Он се вазнио на небо силом свог божанства, али је вазнио и људску природу и прославио је до те мјере да се каже да је сјео да десне стране Бога и Оца. Не може се то схватити у просторном смислу, него је овдје ријеч о слави коју је добила Христова природа, заправо, наша човјечанска природа послије Васкрсења, послије побједе над смрћу и Вазнесења“.

„Он се узнио изнад анђела и арханђела до престола Божјег до самог Бога и Оца и обећао нам да ће ниспослати Духа свога Светог. То је обећао Светим апостолима, али и свима нама који у Њега вјерујемо. Све што је Господ Исус Христос наш Спаситељ учинио за вријеме свог земаљског живота, односи се на нас православне хришћане, све оно што је на себе примио као човјек то је и нама даровао. А данас прослављамо Вазнесење, данас се и ми вазносимо, јер Бог и Спаситељ наш је на небу, у слави и нас је учинио причасницима и учесницима своје славе“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

„Сабрали смо се данас овдје да прославимо сто шездесету годишњицу од славне битке на Граховцу, коју је предводио велики војвода Мирко Петровић. За њега је битка за отаџбину и слободу била поезија. И сам је био пјесник и опјевао је бојеве, али и велики, недостижни ратник. Имао је својих мана, и то великих, и нијесу сва његова дјела свијетла, али је имао свјетлијих дјела и заслуга, а битка на Граховцу велика је по својим резултатима и по својој слави. Нешто од славе Божје осликало се тог дана у јунаштву јунака са Граховца“.

„Та побједа је Богом дарована зато што је била иста мисао код Црногораца и Херцеговаца да се ослободе и уједине, зато што међу њима није било разлике, сви су жељели једно – да се ослободе од турског јарма, да се ослободе  и обједине цијело српство. Читајте пјесме Мирка Петровића па ће те видјети каква је то мисао била. Није била као ова наша данас, него је била хришћанска и српска и косовска и црногорска. Ту није било никакве разлике!“, поручио је Његово Преосвештенство.

Додао је да су наши преци били мудрији од нас данас, сталоженији, јачи карактери. Тај карактер се прославио у Бици на Граховцу, прославили су се јунаци са Граховца, подједнако из Црне Горе и из Херцеговине.

„Имамо свједочанства и та свједочанства извиру сваког дана да су подједнако гинули и крв проливали и да се нијесу дијелили ни у слави, ни у јунаштву, ни у погибији за вјеру и отачаство, када је требало војевати и када се требало ослобађати“.

„Нека буде срећан овај велики празник – Спасовдан, слава Божја, милост Божја и љубав Божја да се излије на вас, ваше домове и породице, на све који приступају са вјером и љубављу овом светом храму. Нарочито, на овај дан треба да се сабирамо у овај свети храм и на свето мјесто ово на којем сваке године треба да буде велики сабор“, бесједио је Преосвећени Епископ.

После причешћа вјерног народа празнична свенародна литија опходила је храм на Граховцу, а потом је освештан и преломљен славски колач.

Владика је, овом приликом, уручио високо одликовање Епархије будимљанско-никшићке Медаљу Светог Георгија II степена г.-дину Стевану Вујичићу и архијерејске грамате браћи Здравку и Зорану Миловићу.

Приређена је трпеза хришћанске љубави и пригодан културно-духовни програм. Бесједе о Граховачкој бици изговорили су: Предраг Вукић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић и књижевник Чедо Баћовић. У програму су учествовали: КУД „Пива“ из Плужина, КУД „Алати“ из Требиња, КУД „Влатко Војводић“ из Билеће, народни гуслар Славко Горановић.

Литургију у Цетињском манастиру и парастос граховским јунацима служили су свештеномонаси Цетињског манастира, протосинђел Исак Симић, јеромонах Прохор Јосифов и јеромонах Јустин Мреновић.

Сви разреди Цетињске богословије присуствовали су литургији и учестовали појањем и чтецирањем.