ЂАЧКИ ПУТОПИС ИЗ ЈАСЕНОВЦА

Екскурзија ученика трећег и четвртог разреда Цетињске Богословије у Јасеновац

Благословом САСинода Српске Православне Цркве и Управе школе ученици трећег и четвртог разреда Цетињске Богословије у пратњи професора протојереја мр Арсенија Радовића и г. Аполона Мишченка боравили су у четвородневној посети од 5. до 8. септембра 2018. године  у епархији пакрачко-славонској и учествовали у прослави јасеновачких мученика.

На пут смо кренули 5. септембра у раним јутарњим сатима преко Подгорице и Никшића упутивши се за Босну и Херцеговину. На путу за Славонију прошли смо кроз Бања Луку, у којој су нас дочекали Свето и Александар Шкрбић који су се побринули око ручка. Они су још да кажемо, отац и брат Максима Шкрбића, матуранта наше Богословије. Пут смо наставили даље упутивши се преко Босанске Градишке за Републику Хрватску тј. Славонију. У касним вечерњим сатима стигли смо у Омановце, место недалеко од Пакраца. Ту смо у планинском дому лепо дочекани, смештени и било смо на вечери која је унапред била припремљена.

Следећег дана ујутру смо из Омановаца кренули за Пакрац. Испред владичанског двора у Пакрацу дочека нас је преосвештени  епископ славонски Јован Ћулибрк. Узевши благослов и упознавши се са владиком, који је иначе дуго година обављао дужност професора наше школе, ђаци су од истога добили план нашег боравка у мученичкој Славонији. Предвиђено је да обиђемо манастир Пакру, а после подне да саслушамо заједно са професорима Богословија предавања госпође Радане Станишељић, професорке изборне књижевности у IV години гимназије, а која је такође предавала епископу Јовану, зато нам још преосвећени епископ каже да је целу IV годину гимназије радимо само Ива Андрића, те да је тако његово познавање Андрића потекло више из седње школе, него ли са универзитета. У манастиру Пакри месту подвизавања Висариона Сараја дочекао нас је јереј Ђорђе Остојић парох у Дарувару. Дошавши у манастир затекли смо суза достојан призор. Манастир је напуштен и налази се у ужасном стању. До манастира се долази реко места Свирач, у којем је патријарх Арсеније Чарнојевић дошао приликом сеобе Срба у Аустроугарску. Манастир је окружен извориштем пијаће воде, за коју вежу и чудотворство. Манастир је пре II Светског рата имао и хидроцентралу али њу су као и манастирски конак уништиле усташе. Манастирска црква је из 16. века, а обновљена је 1765. године. Посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Иконостас је рад Василија Остојића, новосадског иконописца. Из манастира Пакре упутили смо се у Дарувар. У њему већинско становништво чине Хрвати, после њих Чеси досељени у време Аустроугарске и Срби. Црква у Дарувару посвећена је оцима I Васељенског сабора. Саграђена је 1765. године. Иконостас је из 1930. , а предвиђена је за следећу годину и бнова истога. Обишавши Дарувар упутили смо се назад за Пакрац на владичански двор како би учествовали на предавању госпође Радане. Госпођа Радана нам је тумачила стихове из песме „Стојанка мајка Кнежопољка“. Говорила нам је какав је лик мајке Стојанке и дочарала нам је њему љубав према синовима својим Срђану, Мрђану и Млађану, али и каква је њена везаност за Козару, као и за Кнежпоље, поље невоље, које је прогутало сва три њена сина. Ову песму је иначе написао Скендер Куленовић, и оставио нам је сведочанство о злочинима почињеним у НДХ-а. После завршеног предавања упутили смо се назад у Омановце где смо стигли на ручак. Остатак дана ђаци су провели у шетњи по планинарском кругу и уживали у разним рекреативним активностима.

Следећег дана из Омановаца упутили смо се ка главном граду Републике Хрватске, Загребу, тачније ка Православној Гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“, која је основана 2005. године. Ту смо присуствовали на предавању познатог режисера Лордана Зафрановића, који је иначе аутор великог броја филмова која говоре о страдањима у Јасенову. Након предавања митрополит загребачко-љубљански Порфирије позвао је све присутне на свечани ручак у кантини Православне Гимназије. Ту су ученици Богословије искористили прилику да се упознају са некима од ученика Православне Гимназије, а такође и да размене пар речи о самом школовању како у Богословији тако и у Гимназији. Након ручка, у пратњи ученика Православне Гимназије обишли смо неке од просторија Гимназије. Након обиђених школских просторија, захвалили смо се директору школе на приређеном дочеку, и упутили смо се назад ка Пакрацу како би стигли на вечерње богослужене. Вечерњу службу са петохлебницом служио је умировљени епископ захумско-херцеговачки господин Атанасије Јевтић, а молитвено су учествовали и Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински Марко из Руске Заграничне Цркве, епископ маринско-јургински Инокентије из Кемеровске митрополије Руске Православне Цркве и епископ пакрачко-славонски Јован. За певницом су певали ученици наше Богословије.

Следећег дана 8. септембра у раним јутарњима сатима напустили смо Омановце и упутили се ка Јасеновцу, месту у којем су Срби недужно изгубии своје животе од стране усташких руку. Стигавши у манастир Јасеновац професори и ђаци Богословије прво су присуствовали Светој Архијерејској литургији којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински Марко из Руске Заграничне Цркве, а саслуживали су му преосвећене Господе Епископи: маринско-јургински Инокентије, будимљанско-никшићки Јоаникије, пакрачко-славноски Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и многобројно свештенство и свештеномонаштво. За певницом су певали ученици Цетинске и Крчке Богословије. По завршетку литургије народ у пратњи епископа се упутио ка спомен комплексу у Јасеновцу, месту где се некада налазио логор смрти, где су господа епископи одржали помен и пререзали колач. Сам прилазак том месту осећа се језив и застрашујућ, иако ту готово нема ничега и даље може да се осети насиље и мучење над недужним људским животима. По завршетку обреда где се некада налазио логор, професори и ђаци богословије вратили су се до манатира где су били на послужењу које је припремило сестринство манастира. Након послужења професори и ђаци заблагодаривши Преосвећеном Епископу Јовану захвалили су се на дочеку који им је приређен и на свему што су видели. Узевши благослов од владике напустили смо мученичку Славонију а самим тим и Републику Хрватску. У повратку, као и у одласку поново смо дочекани од стране породице Шкрбић у ресторану „Пастир“ где смо били угошћени на ручку. Захваливши се породици Шкрбић на свему, пут смо наставили ка Требињу, гаду на самом југу БиХ. Стигавши у касним вечерњим сатима сместили смо се у један хостел које нам је резервисало свештенство Саборног храма у Требињу.

Следећег дана 9. септембра на празник Преподобног Пимена Великог и Сабора Српских Светитеља, узели смо учешће на Светој Литургији у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу. По завршетку литургије у парохијском дому свештенство храма приредило је ручак за професоре и ђаке богословије. Након ручка ђаци су добили слободно време да прошетају градом и да се упознају са историјом истога. У поподневним сатима кренули смо назад за Црну Гору. Свратили смо у Никшић у дом протојереја Василија Брборића који нас је са својом породицом угостио на трпези љубави. Иначе прота Васлије је отац ученика трећег разреда наше богословије Лазара Брборића. Захваливши се породици Брборић, а нарочито проти Василију поздравили смо се са њима и преко Подгорице вратили се назад на Цетиње.

Благодаримо Господу Богу који нам је допустио да обиђемо пределе мученичке Славоније и видимо језиви призор и упознамо народ  који и дан данас хвала Богу почива на просторима те покрајине али нажалост и не у тако великом броју.

Стефан Стевлић, Матија Минић и Никола Савић,

ученици IV разреда Цетињске Богословије