СВЕТИ ПРАВЕДНИ ЈОАКИМ И АНА – ОСВЕЋЕЊЕ МАНАСТИРА СТАЊЕВИЋИ

У суботу 22. септембра 2018. године, на празник Светих праведних Јоакима и Ане, освештан је обновљени манастир Стањевићи. Тим поводом у овом светом чину учестовали су матуранти Цетињске богословије, предвођени својим професорима.

Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење Прeосвећене господе Епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, пакрачко-славонског Јована, милешевског Атанасија, бихаћко-петровачког Сергија, диоклијског Методија, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, архимандрита Прокопија из Антиохијске патријаршије, свештенства, монаштва и вјерног народа.

У току Лутургије, Високопреосвећени Митрополит је уручио часни крст и у чин архимандрита произвео Јефрема (Дабановића), игумана ове свете обитељи.

Отац Јефрем је први архимадрит Стањевића од времена (1839. године) када су у овом манастиру живјели и подвизавали се владике Сава Петровић, Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац.

„Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда“, истакао је Митрополит.

Подсјетио је да је по ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година.

Високопреосвећени је нагласио да је ова светиња 100 година била престоница Црне Горе, а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Астроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе.

Истакао је да је ова светиња која је засијала својом исконском љепотом, освећена захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свим часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Подсјетио је да је њена благодат кроз вјекове стизала свуда, чак и до краја Русије, Сибира и да је свјетлост Пресвете Животворне Тројице са овога светога мјеста обасјавала све.

Митрополит је казао да се Господ, Бог љубави поново вратио овдје. Позвао је све на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима.

Благодарећи на високом признању, Архимадрит Јефрем је подсјетивши на ријечи бесједе Митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лијечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лијечи и мири братску крв, истакао да је и ова стањевићка рана исто крварила 172 године:

„Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божију, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божија у немоћи пројављује.“

Након Причешћа, Високопреосвећени је казао да се службом Божијом и Причешћем у овој светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје двије хиљаде година:

„Тамо гдје је Божија љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светотројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима и да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећен Светој Тројици – Богу љубави.“

Митрополит је казао да није чудо да је ова светиња разарана и уништавана и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња, гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божија и братска љубав неће процвјетати:

„Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу.“

Говорећи о томе да су Стањевићи васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, владика је подсјетио на велике личности који су у овој светињи Христа Бога свједочили и проповједали. На првом мјесту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у овој светињи у име Оца и Сина и Духа Светога, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Митрополите Данила и Саву.

Нагласио је да се ова светиња обнавља у име Бога љубави – Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља Причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Митрополит је још једном заблагодарио свима који су помогли да се обнови ова древна светиња и са благословом Светог Синода СПЦ  Драгану Краповићу, предсједнику општине и Ђорђу Вујовићу предсједник СО Будва уручио Орден Св. Петра Цетињског.

Помолио се да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и Црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац.

Изразио је наду Архиепископ цетињски да ће се као што је обновљена престоница Црне Горе – Стањевићи, обновити и божанска љубав међу браћом и да ће се Црна Гора отказати мржње, братомржње и братоубиства, оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју.

„Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо, које је носилац Божије љубави, а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови“, закључио је у архипастирској бесједи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Захваљујући се на признању господин Драган Краповић је казао да историја једног народа подразумјева велика страдања, али и духовно богатство. На том дугом путу постоје мјеста која су ослонац идентитета и да је за наш народ једно такво мјесто Манастир Свете Тројице – Стањевићи:

„Под капом небеском, свједок и чувар седам вјекова наше историје манастир Стањевићи је непроцјењиви дио заједничког сјећања. Он нам даје уточиште, охрабрење и животну снагу. Подсјећа нас да се очувањем духовних вриједности једино може бранити физички опстанак народа. Манастиру Стањевићи од оснивања припала је баш таква улога.“

Предсједник СО Будва г. Вујовић је казао да нема веће части и задовољства него примити орден Светога Петра у његовој кући у којој се замонашио, школовао, подвизавао и писао своја велика дијела.

На дан када наша Црква слави Свете праведне Јоакима и Ану, освештан је и пререзан славски колач и прослављен имендан владике полошко-кумановског г. Јоакима.