У БАРУ ПРОМОВИСАНЕ КЊИГЕ О СВЕТОМ ЈОВАНУ ВЛАДИМИРУ

Промоцијом едиције „У спомен и славу Светог Јована Владимира“ у 10 томова, у крипти храма, почело је свечано обиљежавање друге годишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, у понедељак 24. септембра 2018. године.

На промоцији су говорили и ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић и професор богословије др Васиљ Јововић.

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије се прво присјетио самог почетка, када је деведесетих година прошлог вијека до њега дошла ”Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру” Светог Владике Николаја, како је одмах било организовано њено прештампавање и отварање прве књижаре која носи име Светога краља, у Подгорици.

”Оно што је тад започето, то је и настављено и ево, ту је ових девет књига у којима је сабрано све што је икада написано о Светом Јовану Владимиру и прије Светог Владике Николаја и послије њега, а највише је текстова са великог међународног научног скупа одржаног септембра 2016. године, чак два тома”, рекао је Митрополит, нагласивши да су на научном скупу учествовала звучна имена из Русије, Грчке, Бугарске, Македоније, Албаније…

Владика се осврнуо на ток догађаја повратка цркве на Румији, о легенди у народу која каже да ће, када се сакупи довољно камења на врху Румије, црква ту и долетјети. Тако је и морало бити. Присјетио се древне традиције издизања Крста Светог Јована Владимира на Румију, забране овог обичаја и његовог поновног оживљавања. Поменуо је оптужбе како се са храмом нарушава заједништво становника Бара, а супротно од тога, храм даје ону свеправославну димензију овом граду и овом народу.

”Најљепша поема и најљепша књига, то је управо овај Храм. У њега се преточило и оно што је написано и оно што није написано о Светом краљу Јовану Владимиру”, закључио је Митрополит Амфилохије.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, надовезао се на Митрополитове ријечи, рекавши да све што радимо од кад угледамо свијет па док се не вратимо Богу на истину, разапети смо између својих жеља и ограничења, по чему се види да смо само људи.

”Иако никоме није падало на памет да ће ових књига бити 10, сасвим спонтано дошло је до овог броја”, рекао је отац Гојко, ставивши акценат на паралелу између 10 томова књига и 10 вјекова јубилеја Светога Јована Владимира.

Отац Гојко је посебно нагласио важност да се Свети Јован Владимир прикаже као супруг Косарин, да се стави акценат на њиховој љубави, управо због тога што смо свједоци данашњег времена када се дјеци протурају погрешна учења кроз разне уџбенике и школске програме. Отац Гојко се осврнуо на старозавјетну причу о стварању свијета, на Пјесму над пјесмама, затим на Његошеве стихове о љубави између мушкарца и жене и све то повезао и уткао у причу о Владимировој и Косариној чудесној љубави.

Професор Цетињске богословије др Васиљ Јововић се осврнуо темељно на све оне који су заслужни за реализацију овог значајног зборника, а своје обраћање завршио стиховима пјесникиње Милице Пакрач, Успаванка љубави.

Отац Јован Пламенац је говорио о свом првом сусрету са Светим Јованом Владимиром, преко покојног оца Богића Фемића, сјетивши се како се кроз тридесет година његов свјетоназор промијенио и сазрио. Присјетио се проналажења моштију Светога Краља, осврнуо се на градњу цркве на Румији.

”Никада нећу заборавити пророчке ријечи Митрополита Амфилохија, које је изговорио када смо први пут изнијели крст на врх Румије. Тада кад је на Митрополита пао први зрак излазећег Сунца, он је, поменувши легенду о камењу сакупљеном на Румији, рекао: Сигуран сам да има довољно камења да се сагради црква. И тако, девет година касније, показало се да камења заиста има довољно”, рекао је отац Јован.  Указао на посебне заслуге археолога мр Младена Загарчанина, који је након Оца Јована темељним излагањем упутио све присутне у ток његовог истраживања и рада на лику и дјелу Светог Јована Владимира.

Излагања су употпуњена богатим културно-умјетничким програмом, а заједничарење је настављено трпезом љубави.