ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

Светом литургијом је началствовао протојереј–ставрофор Обрен Јовановић, а саслуживали су му протојереј Арсеније Радовић, протосинђел Исак Симић, јеромонах Прохор Јосифов, јереј Игор Балабан, јеромонах Јустин Мреновић, ђакони Благоје Рајковић и Александар Лекић. Сви ученици Цетињске богословије молитвено су учествовали на сабрању у Цетињском манастиру.

Након прочитаног Јеванђеља, отац Игор Балабан се у пастирској бесједи осврнуо на посланицу Светог апостола Павла Јеврејима и прочитан одломак Јеванђеља по Јовану. „Зашто се баш на данашњи празник читају ови одломци? У њима се не говори о људима који су велики, већ о Богу који је велик“, казао је отац Игор.

Он је подсјетио на дјетињство, одрастање и пут Светог Саве, узвођење небеском љествицом у Царство Божије. „Чућете како их је Сава научио овоме и ономе, али прије свега како их је Сава научио да вјерују правом вјером. Не маловјерјем, не сујевјерјем, него правовјерно. Такав је био Отац Сава, испуњен Господом, пастир добри, трудио се да живот свој полаже за овце своје“, рекао је отац Игор.

Отац Игор је подсјетио на чињеницу да је наша Митрополија црногорско-приморска, и баш ова Цетињска катедра, директни насљедник, без прекида, Зетске епископије Светог Саве, са којом има историјски чисти континуитет, а такође и да је друга епископија, коју је лично Свети Сава установио на територији данашње Црне Горе, данашња Будимљанско-никшићка епархија са сједиштем у Ђурђевим ступовима.

Посебно је нагласио да морамо чувати свијест о томе да смо ми насљедници Светог Саве и да је то чињеница, свидјело се то некоме или не, да нам о томе говоре штампани документи са Обода, из 15. вијека, и да нећемо ваљда ми данас у 21. вијеку да прекидамо то и да се одричемо тога.

Отац Игор је завршио своје слово са молитвом Господу да нам да покајања, благодати и снаге да истрајемо на путу који води у живот, молитвама Светог Саве.

Тога дана је у манастиру посебно мјесто заузела икона Светог Саве коју су у вријеме књаза Николе иконописали браћа Ђиновски, а коју су својевремено мјештани једног села из околине Цетиња уклонили са иконостаса из сеоске цркве, заслијепљени новом идеологијом, у жељи да избришу трагове о Светитељу који је основао Зетску епископију 1219. године. Захваљујући добрим и савјесним људима из тог села, промислом Божијим, икона је ипак сачувана и предата Митрополији, да једног дана буде поново уграђена у иконостас цркве.

Након Свете литургије отац Обрен је вјерницима испричао повијест ове иконе, осврнувши се на опредјељење Светог Саве ка Истоку, указавши да је управо његово опредјељење изњедрило и Светог Василија и Светог Петра, као и све наше светитеље до Светог Симеона Дајбабског, који је поријеклом са Цетиња. „Када човјек постане богоборац, он постане и братоборац“, рекао је отац Обрен, указавши на пут поменуте иконе Светог Саве.

„Гдје је врело, ту ће и капати, што каже наш народ. Ми сад не можемо да шетамо, али ја вам гарантујем да ће доћи вријеме да крене литија са Цетиња да вратимо икону Светог Саве тамо гдје припада, даће Бог. А тај дан ће се славити као пренос иконе Светога Саве“, рекао је он, нагласивши да треба да се охристовимо и да ће дати Бог да буде све како ваља и требује.

Потом су сви присутни цјеливали поменуту икону Светог Саве, након чега су пререзани славски колачи.

У трпезарији Цетињске богословије приређен је свечани светосавски ручак на ком је славски колач пререзао отац Исак Симић, а ученицима се празничном бесједом обратио протојереј мр Арсеније Радовић. Свечаном ручку присуствовали су и професори и васпитачи ђакон Благоје Рајковић и Аполон Мишченко.