УСТОЛИЧЕЊЕ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ПОРФИРИЈА

По благослову надлежног архијереја, Епископа будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске Епископа Јоаникија, ректор наше Богословије, протојереј–ставрофор Гојко Перовић, и секретар ЕУО Митрополије црногорско-приморске, протојереј–ставрофор Обрен Јовановић, присустовали су свечаном чину устоличења 46. првојерарха Српске Православне Цркве, Његове Светости Патријарха српског Порфирија.

Свечани чин устоличења новоизабраног Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија започео је 19. фебруара 2021. године саборном Светом литургијом у Саборном храму у Београду којом је началствовао новоизабрани Патријарх Порфирије уз саслужење отачаствених архијереја сабраних на изборном Светом Архијерејском Сабору, свештенства и вјерног народа.

Светој литургији и устоличењу су присуствовали високи народни представници из Србије, Републике Српске и Црне Горе, представници других цркава и вјерских заједница, просветних и културних институција, као и велики број угледних личности.

На крају Свете литургије услиједио је свечани чин устоличења Његове Светости г. Порфирија у најсветији трон Архиепископа пећких, Митрополита београдско-карловачких и Патријараха српских. Патријарашке инсигније Његовој Светости г. Порфирију уручили Високопреосвећени Митрополит дабробосански Хризостом и Преосвећени Епископ будимски Лукијан.

У приступној бесједи Његова Светост Патријарх српски Порфирије је истакао између осталог: „Молим се Богу и молим све вас да ме молитвено и делатно подржите да велики и одговорни задатак који је овим свештеним чином стављен пред мене изнесем радосно, у послушању Светом Архијерејском Сабору! Да као 46. патријарх, а 57. поглавар наше Свете Цркве будем макар у најмањој мери скромни наследник мојих великих и светих претходника! На првоме месту, дванаесторице архиепископа који су, на челу са Светим Савом, предстојали нашој Светој Цркви од 1219. до 1346. године. Потом дванаесторици поглавара, од којих су чак шесторица удостојени светитељства, који су духовно предстојали српским народом до првог укидања Патријаршије у Пећи. Наследник сам и великих обновитеља Српске Патријаршије – Макарија Соколовића 1557. и Димитрија Павловића 1920. године. Постављен сам да чувам и обнављам спомен на труд, жртву, много пута и мученичко страдање за Цркву Божију које су поднели моји свети претходници. Од Гаврила Рајића, преко Лукијана Богдановића, Варнаве Росића и Гаврила Дожића, до Викентија Проданова. А колико је тек бескрвно мучеништво великих српских црквених поглавара? Оно је познато само Богу и њима… Имајући све то на уму, пред живим Богом и пуноћом Цркве Божије, пред свима вама заједничарима звања небескога, искрено, према исконском искуству Светог Апостола Павла, исповедам да се немам чиме похвалити осим слабостима и гресима својим. То ме ипак не испуњава безнађем, него смиреном надом да ће се, молитвама и мољењима свих вас, посебно молитвеним заступништвом мог духовног оца Епископа бачког Иринеја, и на мени остварити духовна истина у коју нас је увео овај Апостол Народа. Њега је сам Господ утешио рекавши му: Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена! Те речи и мене охрабрују да на своја немоћна плећа узмем свети и тешки крст патријарашке службе и да са уздањем у благодатну помоћ вечног Првосвештеника и Подвигоположника почнем успон уз гору блаженстава Христових, обасјану лучама истините светлости и чистом ведрином истине. Обузет свештеним трепетом пред овом узвишеном Тајном и свестан множине задатака на које по повереној дужности треба заједнички да одговоримо, знам да ће овај успон ублажити сам Дух Утешитељ који дише где хоће и сама сила Јеванђеља Христовог који нам даје моћ да у њему чинимо све”, поручио је новоустоличени првојерарх Српске Православне Цркве.

Након Свете литургије приређен је пријем и свечани ручак у Патријаршији српској, на којима су гости били и представници Митрополије црногорско-приморске на овом изузетном и благодатном догађају устоличења првојерарха наше помјесне Цркве српске, о. Гојко Перовић и о. Обрен Јовановић.