Владике Јоаникије и Кирило богослужили у Цетињском манастиру

Њихова Преосвештенства господа Епископи будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије и буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило служили су на празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, који чува десну руку Крститеља Господњег.

Преосвећеној господи епископима саслуживали су: протојереји–ставрофори Гојко Перовић и Обрен Јовановић, архимандрит Данило (Трпчевски), игуман манастира Светог Симеона Мирототчивог на Немањиној обали у Подгорици, протосинђел Јустин (Мреновић), јереј Душан Биговић, отац Козма из манастира Ћириловац, отац Саво Вукајловић, ђакони Благоје Рајковић и Игор Пешикан, као и јерођакон Амфилохије (Трухиљо).

У току Светог богослужења у чин јеромонаха рукоположен је јерођакон Амфилохије који је дошао из далеке Јужне Америке у Цетињски манастир, како би своју службу Богу наставио у Епархији буеносајреској и јужноцентралноамеричкој.

Архипастирском бесједом сабранима се обратио владика Кирило који је примјетио да је наука последњих вјекова сву своју пажњу усмјерила ка материјалном, и тим својим несхватањем гдје је глава бића, гдје је источник бића, налази се под покровом смрти јер је гријехопадом Адама цијело биће расјечено, раздијељено. Зато је требало да сиђе неко са неба да би сједино то биће. Цркву, односно теологију, краљицу наука, која зна ко је Онај који јесте и гдје је глава или источник бића, највише интересује то спајање, гдје су ти моменти, које су то личности, гдје је спојено то биће и гдје се наново васпоставља.

„Свакако на првом мјесту то је наш Спаситељ  – Богочовјек Христос – који је сјединио божанску и човјечанску природу. Тиме је формирао крајеугаони камен који спаја божанску и човјечанску природу, то здање нетварнога и тварнога бића – мост који нас преводи са земље на небо”, бесједио је владика, истичући да су уз Господа и сви они који су повјеровали у Њега као Спаситеља и који Му кроз ту вјеру постају слични и уподобљавају се Њему.

Даље је појаснио да се душе њихове налазе у рају испуњене благодаћу Божјом, али да њихова тијела попримају својства Спаситеља Христа, односно божанска својства непропадљивости, вјечности, те постају источник тог непроцјењивога дара благодати Божије, којим се вјерујући, кад се приближе њиховим моштима, исцјељују и од болести којима земаљска наука не може да нађе лијека.

Подсјетио је владика Кирило да се у Цетињском манастиру поред моштију Светога Петра Цетињскога чува и десница Светога Јована Крститеља, чији смо празник, Прво и друго обретење главе, тога дана славили. Говорио је о путу Претечине главе, њеном обретењу и странствовању по земаљском шару, као и о многим чудесним исцјељењима која су се на том путу догађала. По житијама Светих један дио главе Светога Јована Крститеља налази се данас у Амијену, сјеверно од Париза, Француској, а други дио у Риму.

„Многе честице моштију Светога Јована можемо наћи у разним нашим православним храмовима по свијету. Свакако да је то један од благослова Светога Претече за сав људски род, нарочито хришћански, да нас благослови благодаћу Божијом коју је он стекао кроз свој подвиг, кроз своје исповиједање Месије и Спаситеља овога свијета”, казао је Преосвећени Владика.

Говорећи о моштима, Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички је објаснио да нас свете мошти подсјећају на васкрсење и вјечност:

„Свете мошти, драга браћо и сестре, нас посебно подсјећају на ту тајну, на истину, на наш догмат Христовог васкрсења, и на неки начин ми видљиво предокушамо тај дан општег васкрсења који ће се догодити при Другом доласку Христовом када ће не само душе, него и тијела свих људи васкрснути.”

На крају литургијске проповједи Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички г. Кирило је заблагодарио Господу и Светом Јовану Крститељу који нас је даровао великим даром и послао своју Десницу, која се спустила на главу Спаситеља свијета, овдје у престони град Цетиње, гдје је сједиште наше Митрополије црногорско-приморске:

„Нека би нас он подстицао да идемо његовим путем и по његовом учењу да узрастамо што више у вјеру у васкрсење Христово, у спаситељски подвиг јединога Спаситеља свијета, јединога Онога који је спојио расјеченост бића и јединога Онога новога у овоме свијету, новога под сунцем. Амин, Боже дај!”

На крају Свете службе Божије, вјерни народ сабран поред руке Светог Јована Крститеља, честице Часног крста Господњег и моштију Светог Петра Цетињског, Преосвећени владика Јоаникије поучио је ријечима архипастирске проповиједи.

Он је казао да нас је на овај дивни и велики празник Св. Јована Крститеља, Бог удостојио да овдје у Цетињском манастиру на чудесан начин буде и сва православна Јужна Америка.

„Имали смо данас диван догађај, рукоположење новога проповједника ријечи Божије, ако Бог да, новога Амфилохија. Наш блаженопочивши Митрополит је први архијереј те новоосноване Епархије који је за свега неколико година уздуж и попреко, још као администратор, прошао Јужну Америку и засијао плодоносно јеванђељско сјеме које већ ниче и расте и плодове доноси. Један од тих плодова је и нови јеромонах Амфилохије”, бесједио је владика Јоаникије.

Преосвећени види добар знак у томе да нови свештенослужитељ, угледајући се на новог Христовог апостола владику Амфилохија, настави то апостолско дјело јер је данас, како је казао, у Јужној Америци проповједник апостолска служба. Наиме, та њива Господња је запуштена, а тамо је диван народ, који данас владика Кирило сабира.

„Да ће све бити добро знамо због ових младих, који са одушевљењем примају бреме свештеничке службе и радосно иду на проповијед Јеванђеља, да народ сабирају око престола Божјег, не гледајући ко је ко, ко је из ког народа и ког је језика, угледајући се на апостоле који су на Сионској гори сабрали много језика”, рекао је владика, подсјетивши да су на празник Педесетнице апостоли проговорили својим језицима и сви су се лијепо разумјели, добивши дар језика, што значи да су се разумијевали по тајном и чудесном дејству Духа Светога који руководи свештенослужитеље Божије.

По владичиним ријечима, Дух Свети је упутио и Амфилохија, новог проповједника ријечи Божије, код нас – да се он повеже са нама, а нас да повеже са Јужном Америком.

„Нека њему буде срећно и благословено, нека га укријепи Господ својом благодаћу и да на њега излије богато дарове Светога Духа, односно ове дарове које је данас примио, да само умножи својом ревношћу, својим трудом и својом љубављу. А онда ће Господ свршавати то велико дјело свештенослужитеља Божјега јер је господ Исус Христос вјечни архијереј Цркве и онај који свршава свако добро и спасоносно дјело”, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Појали су ученици Цетињске богословије предвођени професором Богословије ђаконом Павлом Љешковићем.