Home / Вијести / Стоструки плод оне праве Његошеве Црне Горе и катунске нахије

 

Стоструки плод оне праве Његошеве Црне Горе и катунске нахије

Отац Гојко Перовић је сигурно један од најсјајнијих бисера те Христоносне Црне Горе и њене Српске Православне Цркве

Пише: Захвални брат Иван Костић

Свештеник Гојко Перовић и његова породица су у најтежим временима, задњих 30 година, достојно репрезентовали и сведочили усред Обилића пољане, све оно најлепше што краси нашу Православну Веру.

Није ни њему, ни његовој честитој супрузи из срца Србије, као ни његовим синовима, петорици јунака, било лако да се сваки дан боре са тамним земаљским духовима злобе, који су се нажалост накотили на Цетињу последњих деценија. Све су стојички издржали и нису се ни за центиментар узмакли! Свети Петар Цетињски је неколико пута покушао да бежи са Цетиња од цетињске злобе, пакости и неверја, па су га честити људи враћали назад у манастир, а наш Гојко и његова породица немају намеру никуда да иду, јер Перовићи знају да њима нема молитве без истих тих Цетињана, нити овим другима може бити Црне Горе без оца Гојка.

Стоструки плод оне праве Његоше Црне Горе и катунске нахије! Зато су се и окомили на њега, прво његове неверне Цуце и други монтенегрини, али и остали наши политичари, острашћене патриоте без Христа, који не схватају како је живети на Цетињу и шта значи брига и љубав према ближњем. То су знали Пеђа Вукић, зна Јован Маркуш и сви они Цетињани са својим и даље достојним Петровићима и свима другима који су без страха сваки Бадњи дан испред Ивановог манастира. Свако ко је био на Бадњи дан на Цетињу зна да нема лепшег и величанственијег Бадњег дана, него што је онај испред Ивановог манастира и да је тамо још увек она истинска Црна Гора, када сва племена заједно приносе бадње дрво на ватру братске слоге и јединства.
Литије су препородиле и преобразиле црногорску младост, а младост Црне Горе је синоним за литије видела у оцу Гојку.

Кроз литије је оца Гојка упознало цело наше расејање, тако да је сваки град ван Црне Горе желео да га види и чује. Никада се у историји Новог Сада и Матице српске није догодило да преко хиљаду људи по цичи зими чека да уђе на књижевно вече и да чују речи једног обичног смртника. Неколико стотина људи је те фебруарске ноћи прошле године, успело да уђе у свечану салу Матице српске и да чује шта „поп“ Гојко збори, а њих хиљаду је остало напоље. То Нови Сад не памти! Зато је после тога, као и због свих других заслуга, изабран за редовног члана Матице српске, најеминентније српске културне установе, и тако себе за цео свој живот веже за Нови Сад и Српску Војводину.

Врбас и Ловћенац још увек памте 2. новембар 2008. године када су Митрополит Амфилохије, отац Гојко, свештеници Кривокапићи, отац и син Момо и Њемања, отац Мијајло Бацковић, отац Душан Биговић и ђаци цетињске богословије дошли да обиђу своје рођаке и земљаке у северној Србији. Поболи су тада барјак истинске Вере, како никада не би изникло зло семе пасје вере Мираша Дедејића у местима где већински живе досељеници из Црне Горе. Данас су те парохије понос Епархије бачке и Српске Православне Цркве. Ретко где је процветала светосавска Вера међу народом у Војводини, а посебно међу омладином, као што је то данас случај са Врбасом и Ловћенцом. Умногоме је то заслуга оца Гојка, који је са блаженог спомена игуманом Луком Анићем, свештеником Душаном Биговићем, целокупним братством цетињског манастира и цетињским свештеницима, дочекивао, гостио, проводио по цетињском манастиру и хранио у згради цетињске Богословије, сваки аутобус ходочасника из Врбаса и Ловћенца. То су дела која чиновници у нашим интитуцијама не могу да виде и знају, али је Бог и људско срце све то уредно запамтило и записало.
Зато је данас сваки бачени камен на оца Гојка, камен бачен на све оне побожне Цетињане, на побожну младост Црне Горе, на сво српско расејање које је лично или путем Радио Светигоре осетило љубав и срце тог истинског Христовог и народног служитеља. Отац Гојко је спознао време, навике и проблеме 21. века у коме живимо, и о томе јасно, мудро и са дозом хумора јавно проповедао, па су га због тог дара спознали и заволели сви они којима је Христос једини Пут, Истина и Живот.

Хвала Богу, Црна Гора је данас пуна правих свештеника, монаха и верног народа које је породио Митрополит Амфилохије и који предњаче у целој нашој помесној Цркви по градитељству, мисионарству, хуманом раду, издаваштву и другим активностима.
Отац Гојко Перовић је сигурно један од најсјајнијих бисера те Христоносне Црне Горе и њене Српске Православне Цркве

 

Пише: Захвални брат Иван Костић

 

Leave a Reply

 
 
 
 
 
 
 

 
новембар 2024.
П У С Ч П С Н
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930