РЕКТОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ О. ГОЈКО ПЕРОВИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У ТРЕБИЊУ У ОКВИРУ ОБИЉЕЖАВАЊА ДАНА СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И ПРАЗНИКА СВЕТИХ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

 

Изложбом калиграфских радова и предавањем о теми “Значај очувања ћирилице”, српско удружење Ћирилица из Требиња, обиљежило је Дан словенске писмености и празник Светих Ћирила и Методија. Калиграфски радови настали су у фебруару, поводом Дана матерњег језика.

Потојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије “Светог Петра Цетињског”, на Цетињу рекао је да долази из града који је споменик ћирилице, с обзиром на то да је Октоих, прва књига која је штампана ћирилицом, штампана у том граду, 1494. Тада су први пут на ћирилици добијене богослужбене књиге, и утолико је значајније да црква чува то писмо.

– Нико није у цркви нити икоме пада на памет да ниподашатава ниједан од свјетских језика, на којима се споразумијева са читавим свијетом, али је је као важно да оно, на чему смо се први пут Богу помолили, и на чему смо написали прве молитве, да то сачувамо од наших предака, и предамо нашим потомцима, нашој дјеци – рекао је протојереј сраврофор Гојко Перовић.

„Овдје се ради о писму на којем смо по први пут добили богослужбене књиге, књиге са којима смо почели служити литургију и Богу се молити. Прво записано на овом писму је ‘Боже помози’, ‘Амин’, ‘Алелуја’. Од тада па до данас на овом писму имамо штампарију Црнојевића, владику Данила, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, његова писма, Његошева дјела, Марка Миљанова, Јована Дучића и све је записано на ћирилици“, истакао је протојереј-ставрофор Перовић.

Он је додао да никоме у цркви није до ниподиштавања значаја свјетских језика на којима се споразумијевамо са читавим свијетом, али је важно да буде сачувано оно писмо на коме се наш народ први пут помолио Богу и на чему су написане прве молитве.

„То сачувано од наших предака треба да предамо нашим потомцима, нашој дјеци. Лијепо је видјети ову изложбу калиграфије гдје су се требињска дјеца окушала у ћирилићној црти и поред свих вјештина које данас имају. Калиграфски радови захтјевају један умјетнички, сликарски и ликовни дар да би се написало на ћирилици. Техничка могућност комуникације ће напредовати док Бог буде хтио, али истина записана на ћирилици, па самим тим, истина коју смо обавезни да сачувамо на ћирилици знајући све друге језике и писма. Није битно како је написано, него и шта је написано. Ту су се ћирилица и јеванђеолска наука за нас сродили и постали једно“, закључио је ректор Богословије Светог Петра Цетињског.

На томе истрајава и Удружење Ћирилица, које прославља просвјетитеље и светитеље Ћирила и Методија, као зачетнике словенске писмености. Овакви скупови су од изузетне важности за очување ћириличног писма.

– Циљ је да се осврнемо на оно што говоримо од почетка, од оснивања Удружења, а то је да се ћирилица губи у јавности, а не можемо да дозволимо да се наше хиљадугодишње писмо изгуби, морамо да му дамо више простора, да више размишљамо о томе, треба да почено од тога да сачувамо ћирилицу – навела је Весна Андрић, предсједница Српског удружења Ћирилица, Требиње.

Допринос томе дали су и ученици требињских основних школа, изложбом калиграфских радова, под називом Љепота писања.

Радионица је одржана у сарадњи са Народном библиотеком, а изложено је више од педесет радова калиграфије и дјечијег иконописања.

Извор: РТРС и radiotrebinje.com