Ваше високопреосвештенство,

Ваше преосвештенство,

Часни оци свештеници,

Драга браћо и сестре,

Свима нека је срећан и благословен овај велики празник Светога оца нашега Петра Цетињскога Чудотворца!

Богословија Светог Петра настављајући свој рад и своје дјело ове године, као и ранијих година, припремила је скроман програм, и ово вече је традиционално посвећено Светом Петру, који чине наши богослави. И то је оно што обиљежава рад Богословије, да слави своју крсну славу и да оно што дјеца уче из богословских наука и оне духовне вриједности које његују да нам то на неки начин и кажу и отпјевају.

Јер наша вјера је таква, у њој имамо истину, у њој имамо љепоту и у њој имамо и пјесму. Заправо сав садржај којим се ми бавимо, све се претвара у пјесму, све врхуни пјесми у поезији. Процес учења је веома сложен и намијењен је младима и то је потпуно природно када се човјек тјелесно развија, тјелесно узраста, да истовремено узраста и духовно. Тада се његови дарови развијају, цвјетају, уобличавају. И то јесте смисао образовања, да кроз тај процес наставе, учења, образовања, васпитања, човјек постане свјестан својих дарова које му је Бог дао и да их развије и тако узраста млади човјек и постаје зрела одговорна личност. Посебно треба нагласити да се наши богослови спремају за свештеничку службу која колико је лијепа, колико је узвишена, толико је тешка и одговорна. И за њу се заиста треба и много образовати, али треба избрусити карактер јер треба носити тешкоће, треба носити ближње, по оној ријечи Светог апостола Павла: носите бремена једни других и тако ће те испунити закон Христов. И наука која се учи у богословској школи никако није само образовање, него нешто много веће, шире, обимније, образовање и васпитање у најширем смислу те ријечи и једно без другога не може се замислити, макар у нашим богословским школама.

Ја у овој прилици имам само да заблагодарим Господу и Светом Петру Цетињском који су сабрали наше ученике у овом нашем богословском заводу, јер заиста сваки ђак који учи ову школу и који мора много чега да се одриче, не може да иде тим путем ако нема позив или призив од Господа. А наши професори носећи то бреме њихове службе, коју им је Црква повјерила, врше заиста једно велико и веома значајно дјело, чиј значај се не може одмах видјети. Али како вријеме пролази, како излази која генерација, како ти млади људи сазревају и ступају на дужности у Цркви, већином постају свештеници, неко постаје монах, јеромонах, неко и владика, неко се можда никада и не рукоположи, али већина од њих, и од оних који се не рукоположе, остају добри хришћани, и сви имају своје мјесто у Цркви. Али наставници, васпитачи, које се баве дјецом, и образовањем и васпитањем дјеце, виде током времена како су сваки труд, па и најмањи, сваки педагошки приступ, разговор, пажња, уродили великим плодовима.

И зато не треба жалити труда када је ријеч о учењу и васпитању, и ношењу тога бремена. Захваљујем и нашим професорима, који се вриједно труде око наших ученика, то није баш лако, школа је интернатског типа, они морају да преузму сву бригу о дјеци коју су им Бог и њихови родитељи послали на старање.

Посебно благодарим Његовом високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском господину Хризостому, члану Светог архијерејског синода, који нам је донио благослов и који нас је као члан Синода задужен за просвјету, посјетио поводом наше славе и данас началствовао на Светој служби. Испред нас и у име свих нас узнио молитве своје Господу и за ово богословско училиште и за цетињску обитељ и за све хришћане, и за сву Цркву. Свима на здравље!

Сада бих позвао нашег познатог књижевника господина Новицу Ђурића да одржи своје слово. Морам нагласити да сам га замолио да његово слово буде посвећено блаженопочившем Митрополиту Амфилохију пошто се ових дана поводом његове годишњице од упокојења одржавају “Дани Митрополита Амфилохија”, али и посебно зато што је блаженопочивши Митрополит био велики, и могу слободно да кажем, ненадмашни професор и педагог.

(Бесједа Митрополита Јоаникија в. д. ректора Цетињске богословији на Академији у част Светог Петра Цетињског у кипри Храма Христовог Васкрсења у Подгорици  31. октобра 2021. године)