СВЕЧАНА ДУХОВНА СВЕТОПЕТРОВСКА АКАДЕМИЈА

У крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици у недељу 31. октобра2021. године, у организацији Богословије Светог Петра Цетињског одржана је свечана духовна академија поводом славе ове црквено-просвјетне установе. Академија је ове године одржана у оквиру културно-духовне манифестације “Дани Митрополита Амфилохија”.

Духовној акдемији је присуствовао Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански г. Хризостом, члан Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве задужен за црквену просвету, Митрополит и црногорско-приморски г. Јоаникије, в. д. ректора Цетињске богословије и Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, као и велики број благочестивог народа.

Сви ученици Цетињске богословије присуствовали су свечаној академији.

Академија је почела Тропаром Светом Петру Цетињском, а онда је скуп благословио и поздравио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је подсјетио да богослави традиционално припремају ову академију посвећену Светом Петру те да је то оно што обиљежава рад Богословије, да слави своју крсну славу и да оно што дјеца уче из богословских наука и оне духовне вриједности који његују на неки начин кажу и отпјевају:

“Јер наша вјера је таква, у њој имамо истину, љепоту и пјесму. Заправо сав садржај којим се ми бавимо, све се претвара у пјесму, све врхуни пјесми у поезији. Процес учења је веома сложен и намијењен је младима и то је потпуно природно када се човјек тјелесно развија, да истовремено узраста и духовно. Тада се његови дарови развијају, уобличавају и то јесте смисао образовања, да кроз тај процес наставе, учења, образовања, васпитања, човјек постане свјестан својих дарова које му је Бог дао и да их развије. Тако узраста млади човјек и постаје зрела одговорна личност.”

Митрополит је посебно нагласио да се богослови током школовања спремају за свештеничку службу која је лијепа, узвишена, али тешка и одговорна.

“Наука која се учи у богословској школи никако није само образовање, него нешто много веће, образовање и васпитање у најширем смислу те ријечи и једно без другога не може се замислити у богословским школама”, казао је владика Јоаникије и објаснио да сваки ђак који учи ову школу мора много чега да се одрекне и не може да иде тим путем ако нема призив од Господа.

Посебно је истако улогу професора који врше велико и значајно дјело, а током времена виде и сами да сваки труд, па и најмањи, доноси велике плодове. Такође је подсјетио да ти млади људи већином постају свештеници, монаси, владике, неки се никада и не рукоположе, али већина од њих остају добри хришћани.

“Зато не треба жалити труда када је ријеч о учењу и васпитању и ношењу тога бремена. Захваљујем нашим професорима који се вриједно труде око наших ученика, то није баш лако, школа је интернатског типа, они морају да преузму сву бригу о дјеци коју су им Бог и њихови родитељи послали на старање.”

На крају свог слова заблагодарио је Његовом високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском г. Хризостому, члану Светог архијерејског синода који је задужен за просвјету, на посјети и данашњем началствовању на Светој служби у Цетињском манастиру и узношењу молитве Господу за ово богословско училиште и за цетињску обитељ, за све хришћане и за сву Цркву.

Дајући ријеч познатом књижевнику господину Новици Ђурић чије слово је посвећено блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да је блаженопочивши Митрополит био велики и ненадмашни професор и педагог.

Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе, казао је да му се чини да блаженопочившег Митрополита Амфилохија, Ђеда сваког вјерника од крштења до упокојења, виђа подно Морачког манастира како с бременом брига и каменовања одлази пут Бара Радовића, а навече се враћа до Цетиња и Острошког манастира: “Гази стопама Светог Симеона и Саве. Ено га и онај прах што истаче из одежди Светог Василија Острошког када се из шетње враћа у своју келију да тако обасјан Божјим сјајем дочека и обасја нашег Ђеда. Љепотом тог праха Митрополит Амфилохије одјенуо је свој народ, златорјечио га у најљепшим и најискренијим молитвама Господу.”

Предсједник Удружења књижевника Црне Горе нагласио је да је у Христовом луку, с најсјајнијим ореолом, онај „босоноги дјечак из Мораче” заштитник пјесника и поезије, за коју је знао да је вјечна те је њоме и даривао Господа па се стога и поезија Митрополита Амфилохија очитује као богомнадахнута пјесничка ријеч.

“Под тим чудесним сводом запјевао је са својим народом бранећи светиње од репресије једног однарођеног режима чија је намјера била да одузимање душе, а самим тим и имовине МЦП СПЦ”, казао је Новица Ђурић и додао да када би неко нашег Митрополита љутнуо око скидања духовне главе Црне Горе с Ловћена, он би их подсјетио, а и подучио, да су митрополити црногорски стварали, обједињавали и мирили располућену и завађену браћу, али да су ти витезови, велики црногорски владари, били и заштитници свете земље косовске.

“И оно што су вјековима бранили и одбранили у Црној Гори и на Косову, наш блаженопочивши Митрополит до посљедњег трена бранио је молитвама, одлучним порукама и животом, вјерујући како Косово није само најскупља српска ријеч, већ једина кап крви која њиме свијетли, ДНК који нас у свакој ситуацији чини племенитим и бесмртним, јер нас наша вјера учи љубави не само према ближњима, већ и према туђинцима који воле и поштују човјека, његову вјеру, језик и писмо. Знао је наш свијетли владика да баш њега, егзарха свештеног трона пећког, чекају косовски страдалници, њихове откинуте и у јаруге откотрљане главе, да их миропомази, опоје и положи у темеље свете и мученичке косовске одбране”, бесједио је Ђурић.

Подсјетио је на тешко обезбожено стање у којем је Митрополит Амфилохије нашао Црну Гору, коју је духовно пробудио, васкрснуо. Успио је да обнови преко 600 манастира и цркава, сагради два величанствена храма у Бару и Подгорици, изгради двадесет Његошевих капелица у Црној Гори, на Косову и Метохији, Републици Српској. Знао је да молитве и глас Цркве треба да се чују и ван манастирских порти па је 1992. године покренуо гласило Црногорско-приморске митрополије – Светигора, као и истоимену издавачку дјелатност, а затим и Радио 1998. године.

Сада, након свега, чини се, како је казао, да су све Митрополитове молитве и сва неимарства уствари била једна велика и усрдна Молитва и прегршт надљудских прегнућа за повратак Његошеве завјетне капеле на Ловћену. Присјетио се једног разговора за београдску „Политику”, средином септембра 2020. године, када му је рекао: „Нећу умријети, а да на врх Ловћена не вратим Цркву Светог Петра Цетињског и као народ испунимо завјет Његошев. Немој да мислиш да сам стар за то. Не, Господ ће је, за мога живота, вратити тамо гдје је и била…”

Такође, дописник “Политике” свједочи да му је једне прилике Митрополит казао да је његова обавеза, као и оних који ће доћи послије њега да се изгради црква Свете Тројице на простору између Биљарде и Владиног дома на Цетињу, за коју је аманет дао краља Никола, а у којој је намјеравао да похрани: Икону Филермосу, Честицу Часног крста и Руку која је крстила Христа Господа.

Указао је на то да се Митрополит, ношен Божјом љубављу и снагом, када је кренуо у свете литије за одбрану Цркве и њене имовине у Црној Гори, посебно представио као онај који носи вјеру, дијели љубав, с радошћу носи туђе бреме, дарује снагу и кријепи дух, благосиља и позива на разум народ свој: “Био је то онај Ђед који је окрепљујуће и благотоворно понављао: Ајде, благо мени. Сада знамо какво је то било благо Црној Гори, народу, Цркви, вјери, свакој травчици и птици у гори и пчелици у пољу..”

На крају своје бесједе посвећене блаженопочившем Митрополиту и оцу нашем Амфилохију, Новица Ђурић је истакао да је он баш у крипти овог величанственог храма, волио да слуша поезију, уз подсјећање да су његове пјесме похрањене у књизи “Трептаји неизрецивог”.

“Амфилохије је био монах са душом дјетета који је истине у стиховима исписивао на папирићима и касније похрањивао у књиге. Овдје, намерно говоримо о поезији, а не о његовим недавно објављеним дјелима од преко 40 књига, чија се коначна допуна као Сабраних дјела очекује са још њих десетак. Управо овдје, Он нас слуша – писац, теолог, монах и неимар. Пјесник у мантији градио је храм у Подгорици и своје вјечно почивалиште”, казао је Новица Ђурић у бесједи коју је завршиио пјесмом „НАШ ЂЕД”, посвећену Блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, забиљежену на Цетињу, иза поноћи, 30.10.2020. године.

У наставку програма је отпјевана химна Цетињске богословије “Полећела два анђела” и одрецитована посланица Светог Петра Цетињског Црногорцима и Брђанима. Програм је додатно уљепшан звуцима фруле г. Радована Сукновића, а након тога ученици Богословије су извели народну пјесму “Хватајте се бијеле руке”. Лука Зечевић је уз гусле отпјевао одломак из “Горског вијенца”, а потом су се богословци представили сплетом народних пјесама. Послије одрецитованог одломка из “Луче микрокозме”, изведен је Антифон Пасхалне службе. Академија је завршена народном химном “Онамо, ‘намо”. Све пјесме и рецитације биле су у извођењу ученика Богословије Светог Петра Цетињског.