ЦАРИГРАДЕ ЧУДНИ ГРАДЕ КРАЈ БОСФОРА ПЛАВА С ТВОЈОМ СЛАВОМ ЧИЈА МОЖЕ ДА СЕ МЈЕРИ СЛАВА

ПУТОПИС СА НАУЧНО-ВАСПИТНОГ ПУТОВАЊА ПРОФЕСОРА И УЧЕНИКА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТИЊАМА ДРЕВНОГ ЦАРИГРАДА

„Цариграде чудни граде крај Босфора плава

C твојом славом чија може да се мери слава?

Ко би мого избројати духовне хероје,

И визије све небесне и све тајне твоје ?

Историју и календар ти црвено писа.

Твојим трудом и Символ се велики написа.

И o теби тако може казати се ово:

Међу многим градовима – црвено си слово.

Васељену вером светом ти си просветио

Од паганства и јереси свет си исцелио.

И земљом ти и небом ти слава одјекује:

Сваки крштен захвалност ти велику дугује.“

Свети Владика Николај Велимировић

Са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, и препоруци Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, в. д. ректора, професори и ученици Богословије Светог Петра Цетињског, били су на научно-педагошкој екскурзији древном Цариграду и његових светиња од 16. до 23. маја 2022. године.

Подстакнути зовом душе и вјекова цетињски ђаци, ученици XXVI генерације обновљене Цетињске богословије (2017-2022), упутили су се на овај благословени поклонички пут, предвођени својим професорима ђаконом Благојем Рајковићем, проф. Аполоном Мишченком и разредним старешином проф. Александром Вујовићем. Кренувши из краљевскога Цетиња, преко царског Скадра, летом из Тиране у Цариград су стигли у понедељак 16. маја. У уторак 17. маја, обишли су најзначајније манастире у Цариграду – манастир Живоносни Источник, гдје их је поздравио епископ аликарнаски Андријан, цркву-манастир Богородице Влахерне и саборни храм Светог Георгија  на Фанару гдје је сједиште васељенских патријараха.

После обиласка сједишта патријаршије и патријаршијске цркве Светог Ђорђа и поклоњења моштима и светињама које се налазе у њој, цетињске професоре и ђаке, на званичном пријему примио је домаћин, Његова Свесветост Патријарх Константинопољски г. Вартоломеј. У поздравном говору патријарх је драгим гостима пожелио добродошлицу у древни град Константинопољ, рекавши да се осјећају као у свом дому. Патријарх Вартоломеј се присјетио свог драгог пријатеља, блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија, нарочито се осврнувши се на његов лик и дјело, са којим се познавао од студентских дана, указујући на његов примјер који треба слиједити и од којег треба учити.

Патријарх је поменуо и своје доласке и посјете Српској цркви, присјетивши се сахране блаженопочившег патријарха српског Павла 2010. године, посјете у Црној Гори 1993. г. на полагање камена темељца за Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, и 2013. г. када је овај величанствени храм освештан, руком цариградског, руског и српског патријарха, и представницима других помјесних цркава.

Он је професорима и ученицима Цетињске богословије, пожелио благословен боравак у граду, упутивши им очинску поуку, између осталог рекавши:

„Драги професори, много ми драги ученици, драго ми је што можемо да вас угостимо у нашој Патријаршији у Цариграду. Овај сусрет није био само договор и комуникација између нас и Митрополије у Црној Гори, него смо добили и препоруку и благослов од пуноће читаве Српске Цркве, од Његове Светости патријарха српског г. Порфирија…

Имао сам ту част да долазим у Црну Гору, гдје је архијереј и пастироначалник дуго година био високопреосвећени блаженопочивши митрополит Амфилохије.

Заједно смо осветили велики свети храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Први пут сам био тамо, у посјети Српској православној цркви 1993. године, и тада сам заједно са Митрополитом Амфилохијем и Патријархом Павлом положио камен темељац за будући Саборни храм у Подгорици.

Митрополита Амфилохија знам доста дуго. Ми смо заједно студирали у Риму, ја сам тада био јерођакон, а он још увијек лаик. За сво вријеме његовог и мог служења, ми смо сарађивали, иако нисмо били у свему сагласни, али смо сарађивали. Сјећам се колико су биле корисне и надзиратељне његове интервенције и његови предлози, приликом Великог сабора на Криту. Митрополит Амфилохије је био одличан, велики теолог. Нека вам његов живот, буде примјер истинског служења својој цркви, како на изграђивању њене саборности и заједништва, тако и у богословским наукама, којима вас је он својим примјером учио.  И послије блажене кончине митрополита Амфилохија, када га је Бог призвао себи, ја сам остао у комуникацији и у контакту са његовим наследником, митрополитом Јоаникијем, коме сам послао једну панагију, и он је мени исто одговорио и послао ми уздарје. Ви сада имате новог митрополита Јоаникија у Црној Гори, али не само то, имате и новог патријарха, брата Порфирија. Желим, и молим се Богу да их Бог укријепи, да им подари мудрости и снаге да врше своју пастирску службу по вољи Божијој. И да тако дају допринос у остварењу православног свејединства, које се нажалост у овом времену налази у кризи.

Ја вам желим да се ових дана, док боравите овде у Цариграду, да се осјећате као код своје куће. Да се осјећате комотно, да знате да вас ми волимо и поштујемо, јер сте ви будућност цркве.

Велики Сабор на Криту је донио једну одлуку, гдје говори о младежи, и каже, да омладина није само будућност цркве, него и садашњост. Тако сте и ви и наша нада и будућност живота Цркве Христове, стога вам желим сваки благослов и помоћ од Господа у животу и у даљем изграђивању на радост своје Српске цркве и свеукупног православља и читавог човјечанства“, поручио је Његова Свесветост Патријарх Вартоломеј.

Професор ђакон Благоје Рајковић, уручио је Патријарху Вартоломеју пригодне дарове од Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, сликану икону Светог Василија Острошког Чудотворца, зборник радова о блаженопочившим јерарсима Цркве Христове, Митрополиту Амфилохију Радовићу и Епископу Атанасију Јевтићу, књигу о устоличењу Митрополита Јоаникија и књиге о животу и раду обновљене Цетињске богословији.

Патријарх је потом све даровао са патријарашким крстом, светињом са овогодишњег мироварења светог мира и књигом која је штампана тим поводом, као и са више књига, издања васељенске патријаршије за библиотеку богословије.

После пријема у Васељенској Патријаршији, у једном од ресторана, који се налази у комплексу великог приватног музеја на Златном рогу, Његова Свесветост је госте угостио на свечаном ручку. Поред гостију из Црне Горе, на ручку су била и три викарна патријархова епископа из Њемачке и један митрополит из Александријске патријаршије.

На празник Преполовљена, у сриједу 18. маја, обишли су манастир Свете Тројице на Халки, гдје је до 1971. године радила Богословска академија, гдје су били срдачно угошћени од стране Епископа арависког г. Касијана, игумана манастира. Епископ Касијан је гостима пожелио добродошлицу, заблагодаривши на посјети, говорећи о овој значајној и знаменитој богословској школи за православље, о њеном садашњем устројству и животу манастира, истакавши да је сваки долазак на Халку за њих драгоцен. У Богословској академији на Халки, поред бројних јерараха, теолога, учили су се и Патријарх српски Гаврило Дожић и Епископ Атанасије Јевтић. У склопу Академије је и једна од највећих православних библиотека на свијету у којој су и бројна издања и српских теолога и учитеља.

У петак 20. маја, уочи празника Светих равноапостолних Цара Константина и Царице Јелене, присуствовали су свечаној вечерњој служби у цркви на Ставродромију њима посвећеној у Цариграду у насељу Тарлабаш, на којој је и хоростатисао Његова Свесветост Патријарх Васељенски г. Вартоломеј, уз присуство Митрополита Венијамина и Андреја. Празничну омилију у част Светих равноапостолних Цара Константина и царице Јелене, произнио Патријарх Вартоломеј, на чијем крају је поздравио госте из Црне Горе, истакавши да у овај древни град долазе са благословима патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија.  На сам дан празника, у суботу 21. маја учестовали су у литургијском сабрању, појући и говорећи молитве „Оче наш“ и Симбол вјере на српском језику у храму Св. Цара Константина и Јелене у азијском дијелу града у насељу Пашабахче. Литургију је служио Митрополит халкидонски г. Емануил. И он је у својој празничној бесједи заблагодарио на посјети професора и ђака из Цетињске богословије, присјетивши се велике улоге блаженопочившег митрополита Амфилохија и његовог васељенског духа за саборност цркве.

После ручка, обишли су митрополију халкидонску, храмове на Таксиму и околини као и древне хришћанске храмове Свете Софије, Светих Сергија и Вакха (Мала Св. Софија) и друге.

Такође, на Патријархов позив, у недељу Самарјанке, 22. маја,  присуствовали су Светој литургији у Саборном храму Св. Георгија у Фанару, коју је служио Патријарх уз саслужењее чланова Светог Синода. После службе присуствовали су пријему који   Патријарх сваке године приређује за архонте (носиоце почасних   титула)   Цариградске Патријаршије, који се тога дана окупљају у Цариграду. Након пријема професори и ђаци Цетињске богословије, имали су сусрет са Митрополитом силивријским г. Максимом, који је завршио Богословски факултет у Београду. Он се ђацима обратио на српскомјезику, честитајући им напозиву који су одабрали у животу, наводећи им дивне примјере српских теолога XX вијека и бодрећи их да истрају на путу богословља.

Поред храмова и манастира, обилазили су и музеје, тргове, старе урбане целине и друге знаменитости града Цариграда, финансијским донацијама и прилогом одбора директора предузећа Рудника угља из Пљеваља, трудом одличног водича госпође Сабине и возача Назмија, из агенције Новотурс, који су неизмјерно помагали у извођењу свих излета и учинили читавој групи боравак у Цариграду пријатним и угодним. Нарочито је упечатљива била вожња бродом по Босфору, гдје су ученици имали прилике да стекну преглед географског положаја, величине и прије свега љепоте Цариграда.

Све пријеме и дочеке које су имали, почевши од Његове Свесветости Патријарха, јерархије и свештенства Васељенске патријаршије били су топли и пријатни. На пријему код Патријарха, тако и приликом посјета светињама, црквеним заједницама, епископима и свештенству, свуда су имали отворена врата и срдачан дочек захваљујући, с једне стране благослову и препоруци нашег Патријарха г. Порфирија, а са друге живом сјећању и благодарности тамошњих јерараха према лику и богословском дјелу покојног митрополита Амфилохија. Ово научно-васпитно путовање, и сурет са светињама овог древног града свима је било од неизмјерне духовне користи, поготову ђацима као печат њиховог петогодишњег школовања и подстрек за даљи напредак и узрастање у вјери и у усавршавању у богословској науци.

Нека би им овај сусрет, са светим градом Цариградом и његовим светињама, био путоказ у животу, да им свијетли цариградско тајновиђење као звијезда водиља и да их благослови цариградских светиња прате у све дане њихових живота.